Србија и Балкан
Откривена тајна документа: Како је Тони Блер бомбардовао Црну Гору
Документи са којих је скинута ознака тајности показују колико је Британија играла прљаво током НАТО бомбардовања
На данашњи дан пре двадесет пет година НАТО је бомбардовао главни црногорски аеродром, а у нападима који су трајали 24 сата погинула је 61-годишња жена Паска Јунчај, а три особе су повређене. Коловођа овог, како портал "Декласифајд" наводи, "контроверзног бомбардовања" садашње чланице Алијансе, била је, како су открили поверљиви документи – Велика Британија. За процене о могућим цивилним жртвама, по свему судећи влада тадашњег премијера Тонија Блера, чини се није много марила.
Одобрење да се Подгорица бомбардује дао је Џон Соерс, Блеров саветник који је касније постао и шеф МИ6.
"Ризик од жртава је био низак, и за цивиле и за војску, а од колатералне штете, средњи", приметио секретар Блеров министра одбране Џорџа Робертсона, Кристофер Деверел у допису упућеном Даунинг Стриту са назнаком "Тајно – лично" и "Ограничена дистрибуција".
Истог дана, састанак правних саветника кабинета забележио је и "забринутост у вези са прихватљивошћу објашњења која су дали НАТО и национални портпароли за нападе НАТО снага ван Уједињеног Краљевства на одређене циљеве који су се имали цивилни карактер".
То није било довољно да демотивише Британце.
"Мислим да би било исправно наставити са планирањем под претпоставком да ће премијер готово сигурно пристати на циљеве у којима се колатерална штета процењује као висока, али цивилне жртве остају мале", додао је Соерс.
Документ више није под ознаком тајности, и прослеђен је Националном архиву у Лондону у децембру.
"Недостатак транспарентности који је Министарство одбране показало у вези са својим ваздушним нападима је дуг и забрињавајући. Они у више наврата негирају цивилну штету чак и суочени са детаљним доказима. Ово откриће само додаје доказ да ова култура непрозирности и некажњивости преовлађује на највишем нивоу", каже за "Декласификовано" др Ијан Овертон из предизборне групе Акција против оружаног насиља.
Нејасно је да ли је Британија била умешана у други напад НАТО-а на Црну Гору следећег дана – 30. априла 1999. године – када је десет пројектила погодило мост у селу Мурино, при чему је погинуло шест цивила, укључујући троје деце, што је изазвало дуготрајну кампању за правду.
Током НАТО агресије, Соверс је тражио да Британија продуби везе са терористичком ОВК, откривају документи.
"Наша полазна тачка у оваквом сукобу треба да буде да је непријатељ вашег непријатеља ваш пријатељ. Можемо касније да решимо наше разлике", тврдио је он, и предлагао "минималистичко тумачење ембарга УН на оружје", па су тако терористи имали лак приступ малокалибарском оружју из НАТО
У досијеу британске владе са којег је скинута ознака тајности, написаном убрзо након рата, наводи се да је један високи ветеран ОВК био "до грла у шверцу и организованом криминалу". "Косово" је у медијима описано као "рај за шверцере" и "европска Колумбија", која снабдева до 40 одсто хероина на континенту.
Сексуална трговина и присилна проституција такође су порасли на послератном Косову пошто су банде снабдевале мировне снаге НАТО-а "стотинама жена, од којих су многе биле малолетне девојчице", упозорио је Амнести интернешенел 2004.
Тачи је постао први премијер такозване државе упркос томе што је НАТО знао да је он међу "најкрупнијим рибама" у земљи и организованом криминалу.
Истрага Савета Европе оптужила је Тачија за вађење органа, а његов ужи круг је наводно убијао српске заробљенике да би продао њихове бубреге на црном тржишту.
