Претензије Албанаца све веће: Желе и општине на југу Србије

Председник Националног савета Албанаца у Србији Рагми Мустафи каже да Сједињене Америчке Државе подржавају да општине на југу Србије, Прешево и Бујановац, буду део преговора Београда и Приштине. 

Мустафи сматра да ако се питање "прешевске долине" не реши, неће бити нормализације односа и трајног мира између такозваног Косова и Србије.  

"Били смо у Стејт департменту и Капитол Хилу, састали смо се и са Габријелом Ескобаром и са неколико важних сенатора и важних конгресмена јер сматрамо да би питање 'прешевске долине' требало да буде део дневног реда. Ако погледамо историјске околности, САД су биле главни покретач права и слобода Албанаца", рекао је Мустафи за медије.

Он је додао да су добили изузетну подршку од Стејт департмента и да су "у процесу предузимања даљих корака".

"Истовремено смо у координацији за могућност заступања у институцијама ЕУ. Не верујем да се може постићи трајни мир и да може доћи до нормализације односа, а да питање 'прешевске долине' не буде део споразума", додао је Мустафи.

Он је у САД боравио пре више од месец дана и након тога је поручио да је изузетно важна могућност да "југ Србије постане део дневног реда Сједињених Америчких Држава".

"Прешевска долина" је сепаратистички политички термин који користе Албанци за две општине на југу Србије - Бујановац и Прешево, којима се некада додаје и Медвеђа, а већина албанских политичара не крије да је њихов циљ да противуставно оцепе те општине и припоје их самопроглашеном "Косову". 

Приштински званичници не крију аспирације ка овим општинама, а политичари поручују да би Аљбин Курти требало да инсиситира на "припајању прешевске долине" поготово ако буде условљен да оформи Заједницу српских општина на северу КиМ. 

Главни преговарач приштинске стране Бесник Бисљими почетком септембра је изјавио да би Албанци у општинама на југу Србије требало да добију "свако право које Србија тражи за српске грађане на `Косову`".

Бисљими је истакао да ће у дијалогу у Бриселу важна тема бити гарантовање једнакости права албанских грађана у "прешевској долини" Срба на КиМ.

"Пасивизација адресе" или законски поступак?

Званична статистика не иде на руку Албанцима будући да, осим у Прешеву, у друге две општине они нису већина.

Албанска мањина је бојкотовала попис 2011. године јер су упитници били на српском језику и коришћено је ћирилично писмо уз образложење да није био дозвољен попис Албанаца који су рођени у Србији, а живе у дијаспори.

Више пута су се жалили међународној заједници због наводне пасивизације адресе оптужујћи Србију да им системски ускраћује права. Али, Закон о пребивалишту и боравишту у Србији, дозвољава пасивизацију адресе уколико су надлежни органи утврдили да одређени држављанин не живи на месту пријављеног пребивалишта или боравишта.

Званичници Србије демантовали су тврдње о злоупотребама приликом пасивизације адреса наводећи да је у питању примена Закона о боравишту и пребивалишту, око чега су се разумели са званичним представницима Националног савета Албанаца.

Ове године Национални савет Албанаца је позвао ову мањину да учествује у попису.