Додик поводом Дана сећања на Холокауст: То је најстрашнија мрља на лицу Европе
Председник Републике Српске Милорад Додик, поводом обележавања Дана сећања на Холокауст Јом Хашоа, који се обележава данас, упутио је јуче писма председнику Израела Исаку Херцогу и премијеру Израела Бенјамину Нетанјахуу у којима је изразио искрено и најдубље саучешће, поштовање и саосећање, преноси РТРС.
Дан сећања на Холокауст Јом Хашоа је установљен у Израелу као дан комеморације за шест милиона Јевреја које су у Холокаусту убили нацистичка Немачка и њени сарадници, као и за јеврејски отпор у том периоду.
"Невине жртве Холокауста, али и хероји Израела, никада не смеју бити заборављени. Када сам имао прилику да посетим Планину сећања и Меморијални центар мученика и хероја Холокауста, осетио сам свету енергију која прожима свакога без обзира на порекло јер бити у близини места неизмерне туге, вечног вапаја, бола који сеже до небеса, захтева снагу и посебан пијетет према милионима невиних људи, жена и деце. На површину исплива милион питања 'зашто' и свако је без одговора. Посетио сам и Аушвиц", навео је Додик.
Подсетио је да је Холокауст најстрашнија мрља на лицу Европе која се, према његовим речима, мора заувек памтити с поштовањем.
Истакао је и да се мора и осујетити сваки покушај поновног буђења злих сила, било где и према било коме.
"Само тако ће нам сећање бити потпуно, а наша борба смислена и са племенитим циљем. Нажалост, ми видимо одразе својих патњи кроз патње вашег народа, у многим аспектима и на много нивоа. У физичким и емоционалним страдањима праћеним геноцидом над скоро два милиона Срба у 20. веку и скоро 30.000 у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Широм региона Западног Балкана заједно смо страдали, у концентрационим логорима, у нашим домовима, на улицама градова у којима смо заједно живели и радили", навео је.
Овом приликом Додик их је позвао да присуствују комеморацији која ће се одржати 12. маја 2024. године у Доњој Градини.
Тог дана, како је навео, Република Српска ће на комеморацији одати почаст душама заједничког страдања и погубљења 700.000 Срба, али и Јевреја и Рома у концентрационом логору Јасеновац.