Некадашњи словеначки председник Борут Пахор упрегао је све своје снаге да постане џелат територијалне целовитости Србије. У истом даху тврди да је "непристрасан" и "поштен" док јавно напада председника Србије због одбране српских интереса.
Бивши председник Словеније открио је у емисији "Политично" (у преводу - политичко) да ће његова кандидатура за место специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине бити прослеђена Бриселу већ током ове седмице.
У емисији, која је недељом увече саставни део централног Дневника државне словеначке телевизије, Борут Пахор је званично најавио је да ће његова канцеларија и Министарство спољних послова Словеније ових дана уручити његову кандидатуру за место будућег медијатора између Београда и Приштине високом представнику за спољни политику ЕУ Жозепу Борељу.
Водитељка ТВ Словеније је истакла да се у Словенији ретко кад догоди да неком кандидату за високу функцију нико не подмеће ногу, јер је Пахор за наскок на нову функцију добио подршку свих политичких актера, од председника владе до председнице државе, а ни опозиција се не противи, на шта је Пахор изјавио да у пријави за место специјалног изасланика, која ове седмице стиже у седиште Европске уније, објашњава зашто себе сматра "примереним кандидатом за решавање тог питања, на крају крајева и Словенија, и ја лично, уживамо статус једног поштеног посредника, имамо богата искуства у том региону и, јасно, ту је списак и неких мојих замисли како да освежимо или оживимо дијалог који је застао, јер су општа безбедност и политичка ситуација у том делу региона веома забрињавајући".
Пахор, међутим, ни речју није дефинисао ко је одговоран за "застој дијалога" нити је поменуо да приштинска страна одбија да спроведе давно утаначену обавезу о оснивању Заједнице српских општина, као што се није дотакао ни других проблема који се тичу непоштовања права Срба који живе на Космету. Толико о "непристрасности".
Следило је питање водитељке како коментарише изјаву председника Србије поводом спорне седнице СБ УН о Космету, када је "Александар Вучић означио акцију словеначке делегације у УН, означио Словенију као 'одвратну', додуше после се извинио у стилу 'народ није (одвратан), али јесу политичари'".
До тада насмејани Борут Пахор је променио израз лица и поводом изјаве председника Србије Александра Вучића, смркнуто изјавио: "Бојим се да је ово само почетак и да улазимо у период када ћемо нажалост превише пута морати да се привикнемо на овако безобразне и неприкладне изјаве".
Подсетимо, бивши председник Словеније је током целе своје каријере увек подржавао отцепљење и независност српске покрајине Косово. Од првих тренутака свог председниковања је у више наврата, почевши од 2011. до 2017. године, у Словенији на највишем нивоу радо гостио све приштинске званичнике, а у првом реду Хашима Тачија, сада хашког оптуженика за злочине почињене на Космету.
Пахор је свих протеклих година вредно лобирао за интересе косовских политичара и вукао потезе због којих је Србија више пута званично изразила своје неслагање због недипломатских поступака некадашњег шефа словеначке државе; сам Пахор је због тога био у прошлости на мети критика чак и код куће, па је због својих превише проалбанских иступања односно "неусаглашених ставова" својевремено добио пацке из словеначког министарства спољних послова.
Због тога, али и због чињенице да је Словенија већ пре распада СФРЈ и после њега увек здушно подржавала искључиво ставове политичких представника косовских Албанаца, приштинских власти и њихових спонзора из Албаније, док је у целини занемаривала интересе Срба са Косова и шире, многе аналитичаре и у Словенији чуди чињеница да се Пахор приликом објаве кандидатуре за положај високог представника за дијалог између Београда и Приштине рекламира као некакав "непристрасан" посредник.
Јер непристрасан ни по својим речима, а још мање по сопственим делима – Пахор у конкретном примеру свакако није.
Тако га не доживљавају ни земљаци код куће, који једва чекају да му виде леђа, зато су одушевљени над идејом да би Пахор могао да им се коначно "скине с врата", јер и по силаску с председничког трона још увек ведри и облачи у домаћим медијима. Код куће га виде као префриганог и љигавог политичара који поводом битних тема (на пример драконских мера владе Јанеза Јанше током пандемије ковида или калварије Избрисаних) није имао мишљење нити се изјашњавао.
Сународници му замерају и што се током свог другог председничког мандата, он, који је потекао и у политику винуо из подмлатка словеначке Комунистичке партије, а онда се и као вођа реформисаних комуниста - улизивао италијанским фашистима и десници, занемарујући битне теме по словеначко друштво од којих је бежао као ђаво од крста.
Најзад, Пахор није био способан да уреди ни пограничне међусобице између Словеније и Хрватске, па је питање нерешене границе на копну и мору, пре свега у Пиранском заливу, остало и дан данас нерешено. Пошто је са места словеначког премијера увукао Словенију у арбитражни споразум о коме је одлучивао суд у Хагу (који је Словенце коштао као светог Петра кајгана да би их на крају Хрвати изиграли повлачењем из истог), самољубиви Пахор, који се пре уласка у политику бавио манекенством (зато му је љубљанска Младина пре више од три деценије пришила поспрдан надимак "Барбика", што је алузија на популарну лутку за девојчице, иако је већ тада постојао и Кен), сада би да на исти начин уређује односе на Балкану.
У то име се уочи обзнане своје кандидатуре недавно послужио лукавством, па је основао тинк-тенк "Пријатељи Западног Балкана" у који је увукао одслужене политичаре из Европске уније и региона. Из Србије Бориса Тадића и Вука Јеремића. Сви они су му послужили као декор на конференцији одржаној 19. и 20. априла о тзв. Западном Балкану, коју је уз сав пратећи гламур приредио у Љубљани како би је искористио као одскочну даску за нову позицију. За исту га је исте вечери на ТВ Словенија јавно подржао и најважнији гост конференције - актуелни медијатор Мирослав Лајчак.
Још од одласка из председничке палате децембра 2022. године, у Љубљани се нагађало да Пахор, још млад за пензију, покушава себи да избори неку уносну позицију у оквиру ЕУ јер је у Словенији исцрпео све могућности с обзиром да се захваљујући горе наведеним потезима - земљацима баш смучио.
У то име је пажљиво градио пут ка жељеној кандидатури - недавно је најавио да ради на нацрту за наставак дијалога између Београда и Приштине, па је у ту сврху у координацији са високим представником ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозепом Борељом, државама чланицама ЕУ и земљама Квинте, укључујући САД, Британију, Француску, Италију и Немачку.
Специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине именује високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, а коначну одлуку доносе лидери ЕУ. У међувремену, приштински медији и политичари у јавности шире спин да је Пахор заправо "просрпски настројен" како би одвратили пажњу од његових искључиво проалбанских ставова и помогли му да се дочепа нове позиције за коју је, према подацима у словеначким медијима испред неколико година, Мирослав Лајчак примао по 17.000 евра, месечно.