Грбић: Број страдалих у Сребреници је обмана, свака оптужба за геноцид злонамерна

Српски статистичари су током судских процеса Србима оптуженим у Хагу доказали да је у Сребреници 1995. године страдало највише 3.000 Бошњака и да је, с обзиром на број страдалих цивила, свака оптужба за геноцид злонамерна, изјавио је стручњак у тиму одбране српских оптуженика статистичар Божо Грбић.

Грбић је у изјави за Срну навео да је тим, чији је он био члан, анализирао документа која су била доступна у мају 2008. године са списком 7.661 нестале особе које је урадио хашки вештак Хелге Брунборг и доказао да "број редова на списку не може бити већи од 3.000".

"Са 3.000 редова нема трећине, нема митске трагедије коју чини 7.661 ред", навео је Грбић и додао да је број Бошњака страдалих у Сребреници у јулу 1995. године "урађен на задату цифру".

Грбић је рекао да су статистичари током истраживања утврдили да је изузетно мали процент цивила страдао у Сребреници и околини, да су њихови спискови доступни, али је очито да неко жели да манипулише тим бројем.

Лавров: Циљ је да сломе Србе јер су својеглави

"Ја сам аутор књиге о страдалој деци у Независној Држави Хрватској. Имам списак са 54.000 само српске деце. То је геноцид", истакао је Грбић.

Он је нагласио да је увидом у документа Завода за статистику БиХ у Сарајеву, Одељења за статистику Тузла и Окружног секретаријата за одбрану Тузла утврђено да је број становника у заштићеној зони Сребреница 11. јануара 1994. године био 37.255 и никако није био 42.000, те да се бројем становника до јула 1995. године манипулисало због хуманитарне помоћи.

Он је рекао да су извештај српских статистичара двојица судија у Хагу одбацила, а да се један судија изузео.

"Тако смо прошли тада", рекао је Грбић и додао да је током анализе докумената нашао најмање 10 војника такозване Армије БиХ који су на списку несталих Сребреничана, а нису погинули на том подручју већ на другом месту и у друго време.

Грбић је навео да му је по повратку из Хага била намера да свој рад и оно што је утврђено објави у Статистичкој ревији, али да је то блокирано.

"Закаснио сам за јануар, онда су они прихватили рад и требало је у јуну, али је тадашњи немачки канцелар Ангела Меркел рекла да се не сме писати ништа о Сребреници и нису хтели да ми објаве тај рад", рекао је Грбић.

Појаснио је да српски тим упоредио Брунборгов списак несталих са пописом становништва на подручју Сребренице 1991. године, уз име и презиме жртве, родитеља и годину рођења и добио списак од 2.943 особе.

Према његовим речима, други индикативан број добијен је упоређивањем списка хашког вештака са списком погинулих војника Армије БиХ по имену, презимену, имену родитеља и годином рођења и добијен је списак од око 2.743 особе.

Трећи индикативан број, наводи Грбић, српски статистичари су добили када су од броја војника у Сребреници (6.000), одузели број преживелих војника (2.805) из Сребренице.

Он је додао да је четврти индикативан број 2.988 добијен када је од броја становника Сребренице (37.525) одузет број расељених (34.537).

"Пети индикативни број добијен је када се од броја идентификованих – 3.947, полазећи од оригиналног списка са искључивањем дупликата одузео број погинулих до почетка 1995. године, а то је 1.300. Добијен је број 2.647", навео је Грбић.

Према његовим речима, шести индикативан број 2.745 лица статистичари су добили упаривањем Брунборговог списка несталих са списком идентификованих по имену, презимену, имену родитеља и години рођења.