Србија и Балкан
Где су и шта раде отпораши: Посланик, осумњичени и професионални револуционари
Већина најпрепознатљивијих лица Отпора упловила су убрзо након 2000. у политичке воде, неки данас седе у скупштинским клупама попут Срђана Миливојевића, неки извозе обојене револуције попут Ивана Маровића и Срђе Поповића, док се други суочавају са оптужбама за крађу државног ордења као Слободан Хомен
Из недавних демонстрација у Тбилисију (Грузија), против усвајања закона о страним агентима, а за, претпоставимо, право да не морате ником да полажете рачуне која вас страна држава или организација финансира, испливало је поново име КАНВАС-а (Центар за примењене ненасилне акције и стратегије).
Грузијске службе безбедности, незванично, сумњају да је српска НВО, коју су основали бивши отпораши Срђа Поповић и Слободан Ђиновић умешана у протесте.
Ако је заиста тако, то не би био први пут јер КАНВАС је и 2003. помагао "Револуцију ружа" у овој земљи. Нити би био први пут да чујемо да некадашњи отпораши активно учествују у "извозу демократије" у земље које су по оцени Запада, аутократске и зреле за смену режима. Пошто не може изборима, онда на улици.
Носач авиона
Некадашњи отпораши брзо су након 2000. сазрели у активисте или политичаре или оба, барем што се тиче оних најпознатијих лица Отпора.
Подучавање грађанском отпору и обојене револуције постали су професија двојице оснивача Отпора, уз Срђу Поповића, у том послу је и Иван Маровић.
Што се тиче Срђе Поповића, он је из омладинске револуције упливао прво у политику. Био је посланик у Народној скупштини до 2003, помоћник министра у Министарству екологије у влади Зорана Ђинђића, саветник за одрживи развој потпредседника владе Божидара Ђелића и један од оснивача еколошког фонда "Екотопија".
Од Отпора је створио политичку странку која није успела да пређе цензус на изборима 2004, освојивши свега 1,63 одсто гласова.
Тако 2005. оснива КАНВАС који је "ненасилним акцијама" обучавао демонстранте у обојеним револуцијама у Грузији, Украјини, Белорусији, Либији, Египту...
У депешама које је 2013. објавио "Викиликс", америчка организација "Стратфор", коју су медији крстили "ЦИА у сенци", описује КАНВАС као импресивну групу која постави "радњу" у некој држави и покушава да руши режим.
"Када се употребе правилно моћнији су од борбене групе носача авиона", запажа се у једном од мејлова у којима је наведено и да организација добија много америчких средстава.
"Радња" КАНВАС-а није затворена открићима "Викиликса", како би се очекивало, део јавности је чак не сматра ни компромитованом.
Бизнис је настављен, па у прошлогодишњем интервјуу за Радио слободна Европа Срђа Поповић открива да су до сада радили "радњу" у 56 земаља – 13 више него те 2013. године.
Заједно са Поповићем, КАНВАС је основао још један бивши члан Отпора – Слободан Ђиновић.
Он је 2000. покренуо фирму "Медија воркс" која је била први провајдер бежичног интернета у Србији. Десет година касније, фирма прераста у "Орион телеком", тада другог оператера фиксне телефоније у Србији.
И данас директор "Ориона", Ђиновић пише приручнике и предаје стратегије ненасилне борбе као гостујући предавач на Универзитету Харвард, Колорадо и другима, како се наводи у његовој биографији на сајту КАНВАС-а.
Предавач је и на академији Српске асоцијације менаџера, а био је ангажован као консултант на пројектима Светске банке, Министарства здравља, Министарства правде и Народне скупштине Републике Србије. Да ли је Светској банци држао обуку из ненасилног отпора, а Министарству здравља предавање о бежичном интернету остаје непознато.
Афричка песница
Иван Маровић, који живи у Сједињеним Америчким Државама, извршни је директор Међународног института за ненасилне сукобе са седиштем у Вашингтону.
У биографији на сајту ове организације наводи се да је после 2000. саветовао бројне продемократске групе широм света и постао један од водећих едукатора у области стратегија ненасилног сукоба.
Осим што је направио две видео игрице о грађанском отпору, за оне које не мрзи да читају написао је и приручник "Планирање ненасилних акција водич корак по корак".
Последњих година учествовао је у оснивању "Африкан коучинг нетворк", организације која оснажује "обичне људе да користе ненасилну борбу да врате достојанство, правду и моћ за све Африканце" и делује у седам земаља афричког континента.
Симбол ове организације је стилизована отпорашка песница. Уз коју, као по правилу, иду и западни донори.
Шатро гистро
Из мајице са песницом у одела политичара ускочили су некадашњи отпораши попут Ивана Андрића, Слободана Хомена, Ненада Константиновића, Срђана Миливојевића.
Иван Андрић је од 1996. био је члан Грађанског савеза Србије, а након спајања ове странке са Либерално-демократском партијом (ЛДП) постаје члан председништва и потпредседник странке Чедомира Јовановића из које излази 2014.
Од 2000. до 2003. био је посланик Демократске опозиције Србије и председник Одбора за културу и информисање у Скупштини Србије.
У Скупштину је као посланик ушао и 2008. године, тада са листе ЛДП-а.
И Андрић је запловио бизнис водама.
Заједно са садругом из Отпора Дејаном Ранђићем, који му је касније постао и страначки колега у ЛДП-у, 2001. основао је маркетиншку агенцију "Гистро адвертајзинг", међу чијим клијентима су били Министарство омладине и спорта, Министарство здравља, Биро за комуникације Владе Србије, Општина Врачар, Државна лутрија Србије, Сава центар, КК Црвена звезда…
Браћа од тетке
Слободан Хомен, за којег кажу да је у Отпору био задужен за финансије, до 2007. бавио се адвокатуром, да би те године постао државни секретар у Министарству правде у влади Мирка Цветковића.
Био је члан Државне комисије за тајне гробнице убијених од септембра 1944. и народни посланик у сазиву од 2012. до 2014. године.
У жижу јавности поново је доспео недавно када је објављено да полиција трага за њим, заједно са још шесторо осумњичених, због наводне крађе одликовања из Канцеларије за ордене у Палати Србије.
Огласио се и сам Хомен који је одбацио оптужбе и рекао да годинама не живи у Србији.
Хоменов брат од тетке, такође један од кључних људи у Отпору, Ненад Константиновић био је члан Демократске странке од 1998, затим кандидат за народног посланика на листи Нове демократске странке – Зелени, након што је напустио ДС, па потпредседник Социјалдемократске странке (СДС) – функција на коју је изабран 2014. године.
Оснивач је удружења "Србија 21" које је учествовало на изборима 2020, пошто је Константиновић претходно напустио и СДС.
Од 2007. године био је у више наврата посланик у Скупштини Србије, а обављао је и функцију председника Административног одбора Скупштине Србије (2008-2012).
Као адвокат Слободана Хомена, након оптужби за наводну крађу одликовања, изјавио је новинарима у марту ове године да Хомен није у бекству и "да су га звали и контактирали он би дао изјаву".
Улица против насиља
Најпознатији Крушевљанин међу отпорашима, Срђан Миливојевић, од 2007. у више наврата био је биран за посланика Народне скупштине, а у посланичкој клупи је и данас испред листе "Србија против насиља".
За одборника у Скупштини града Крушевца биран је три пута. Члан је Демократске странке од 2004. године.
За разлику од Срђе Поповића и Ивана Маројевића који данас продају "ноу хау" уличних демонстрација, Миливојевић је и даље активни учесник уличних револуција.
Био је једно од водећих лица прошлогодишњих протеста "Србија против насиља", покренутих због масовних убистава у ОШ "Владислав Рибникар" и околини Младеновца, а са којих је убрзо упућен захтев да се распишу ванредни избори.
А затим је, након одржаних ванредних избора који су затражени са тих протеста, крајем децембра на улици бранио "изборну вољу грађана". Између осталог и покушајем да са демонстрантима провали у Скупштину града, када је дошло до окршаја са полицијом.
"Није требало да буде насилан протест. Међутим, полицајци су препречили врата када смо хтели да уђемо унутра", образлагао је тада Миливојевић ноћну акцију окупљених незадовољника.
