Амерички оперативац: Чекамо уторак, да ли ће боја Мајдана у Србији бити плава?

Провокација или најава коју не би требало олако одбацити? Шта заправо значи твит америчког оперативца Џејсона Џеја Смарта да "чекамо следећи уторак за београдски Мајдан".

Како је указао Смарт, у чијој је богатој биографији уписано и да је био саветник молдавске премијерке Маје Санду, али и да је био ангажован у кампањи сенатора Џона Мекејна и још десетак других америчких политичара - у Београд "стижу промене", а обојена револуција биће "плаве" боје.

Овај (пара)политички оперативац који је тренутно сарадник "Кијев поста" своје прогнозе изнео је у преписци са релативно познатом сарадницом шефа једне америчке обавештајне службе која се запитала "које ли ће боје бити ова обојена револуција" у Србији. На његове одговор да ће боја бити плава, она је одвратила: "Mислим да си у праву" и објавила слику заставе Европске уније.

Смарт се и претходних дана итекако интересовао за ток протеста прозападне опозиције у Београду, тврдећи, између осталог, да ће "студенти бити катализатор краја Вучићевог режима". Он је своје тврдње илустровао поделивши фотографију заставе ЕУ, али и слику демонстраната који су носили транспаренте са приказаном песницом студентске групе "Борба".

На Западу веома цењен, Смарт може да се похвали интересантним списком "угледних" пратилаца на Иксу од којих је можда могао стицати знања али и информације о "заказаним" рушењима режима кроз обојене револуције. Јер, ти његови Твитер пријатељи истичу се управо у умешаности у свргавања власти широм света, док су неки од њих имали удела и у "нултој обојеној револуцији", односно у догађајима који су претходили Петом октобру.

Шта се десило 5. октобра: Класичан пуч или одбрана воље народа?

Међу онима који воле да читају сматрања Смарта је и Саманта Пауер, директорка УСАИД-а.

Њена "фирма", Америчка агенција за међународни развој, наиме, у Русији је забрањена 2012. због покушаја изазивања обојене револуције уочи и после председничких избора. Као и у небројена друга рушења режима који нису по мери Вашингтона, УСАИД (који се већ годинама доводи у везу са ЦИА) у петооктобарском периоду такође је био укључен у финансирање "Отпора".

Да прилив њиховог новца у Србију није престао ни након свргавања Милошевића показује и чињеница да је ова Агенција на листама донатора бројних НВО које су ових дана тражиле поништавање избора, али и податак да њихове паре стоје и иза Грађанских инцијатива које су покренуле кампању "Проглас".

На Смартовој листи пратилаца је и Џон Сајфер, некада оперативни официр ЦИА, који је својевремено признао да зна само за једну успешну операцију уплитања у изборе у периоду од 1991. до 2014, а то су били управо избори у Србији 2000. године.

"Било је прикривених напора у покушају пружања подршке Милошевићевој опозицији", сведочио је раније Сајфер, подсећајући да је ЦИА, након што је Клинтон обавестио одабране чланове Конгреса, радила "на подршци, финансирању и пружању помоћи одређеним опозиционим кандидатима - то је била главна ствар".

Ову "шаренолику" дружину пратилаца Џејсона Џеја Смарта употпуњује и некадашњи шеф кабинета америчког потпредседника у администрацији Џорџа Буша Старијег, Бил Кристол, један од интелектуалних архитеката рата у Ираку, који је између осталог, тврдио да нападе тзв. ОВК на Космету треба сматрати "ослобађањем".

Човек који обојену револуцију у Србији заказује за уторак, има занимљиву листу људи које сам прати.

Међу њима је, на пример, и Фред Хофман који је се недавно, помињући Револуцију ружа у Грузији, Наранџасту револуцију у Украјини и киргистанску револуцију лала упитао "Да ли је Србија следећа?".

Питање је, међутим, могло бити и реторичко, будући да Хофман има тродеценијско искуство у војним и, што је интересантније - организацијама обавештајне заједнице у 28 различитих земаља, укључујући Авганистан и Балкан. Са таквим педигреом, можда би и он попут његовог пријатеља Смарта, заиста могао знати шта се спрема.

Без обзира на то што на Западу Смарт изгледа има поприличан углед, исток га не сматра добродошлим. Москва га је одавно прогласила персоном нон грата, што он, изгледа, никако да преболи, па му је Твитер налог препун објава о Русији и Путину. Судећи по томе колико често ретвитује објаве РТ уз коментаре, можемо слободно рећи да је, упркос санкцијама које су нашој кући увели његови западни пријатељи – он један од наших највећих фанова.

Смартова опсесија Путином иде дотле да је управо он један од извора несувисле приче о томе да руски председник има двојника који се уместо њега појављује на догађајима.

Да ли ће се испоставити да је и ова најава обојене револуције само празна прича, или би Смарт, можда, ипак, могао да зна нешто што ми не знамо?