Андреа Јовановић у "Релативизацији": Запад дискредитује сваки пут Србије који није "европски пут"

У новој епизоди емисије "Релативизација" саговорница Љиљане Смајловић била је Андреа Јовановић, докторанд филозофије на Филозофском факултету у Београду и ауторка подкаста "Лукавство ума". Теме којима се бави су филозофија науке, теорија идеологије, православље као религија свакодневног живота и марксистичка теорија рада, као и "умна окупација".

"Кад кажем да смо умно окупирани, мислим на ствари које су мало дубље од тога ко експлоатише нашу земљу или чије су наше фабрике, у ком смо пакту и најбитније где је наша граница већ мислим на то како ми доживљавамо сопствену позицију, како мислимо свет у којем смо, шта мислимо кад кажемо свет, на шта се угледамо и где желимо да ова земља стигне. У том смислу чак и невезано од идеолошке позиције и разлика које постоје, сви ми мислимо о тим феноменима под наративима западне хегемоније", објашњава на почетку разговора Јовановићева.

О свом политичком опредељењу каже да подржава популисте, да у економском смислу стоји на комунистичким позицијама, и да јој је популизам важан јер је настао као левичарски позитивно одређен концепт који се тицао тога да се народ пита о себи, производњи и друштву у којем живи.

"Међутим, данас је популизам име које се даје демократији кад изгубиш изборе. Тај термин се користи да се дискредитују људи који имају нека политичка уверења, да се прикажу ирационалним, и зато подржавам искључиво популисте", додаје Јовановићева.

Пре десет година је у два текста на порталу "Пешчаник" критиковала позиције једног аутора констатујући да он истовремено заступа економске теорије слободног тржишта и политичких система владавине права, али и расистичке теорије о заосталости одређених нација, народа, слојева друштва и класа, што је и даље доста добар опис политичке школе опозиционог мишљења код нас а која је заправо култур-расистичка.

Култур-расизам српске опозиције

По њеним речима, тај наратив је пре деценије више био економске природе јер је то било време мера штедње, али и период када нпр. Грчка упада у кризу. И тада бројни аутори активно пишу управо то – Грци су у тој позицији јер су лењи, Срби јер воле да спавају, што је и тад и сад, како каже, одударало од свих истраживања, по којима смо народ који у просеку највише ради у Европи.

"Тада је култур-расизам имао улогу да дискредитује било какав покушај да се последице свих мера мало ублаже по целу популацију. Данас се тај наратив вратио на оно што је био 2000-их, и даље је култур-расистички, али није више економске природе зато што су се непријатељи променили. Данас је основно политичко питање у Србији да ли сте или нисте за СНС и владавину Александра Вучића, и онда цела прича служи да се дискредитују људи који ову власт заиста подржавају, али и остали који нису за њу, а нису придружени колони хистеричних људи која се називала Србија против насиља", истиче гошћа "Релативизације".

Коментаришући долазак председника Кине Си Ђинпинга у Београд, односно одјек ове посете у "две Србије", каже да је овде, као и о сваком другом питању, све црно-бело.

Како су "две Србије" виделе посету Си Ђинпинга

"Посета је представљена дијаметрално супротно –  овацијама и позитивно насупрот тврдњама да је стигао колонизатор у ову слободну европску Србију да нас пороби. Ова подела се надовезује на све оне претходне, док ја признајем само једну линију политичке поделе, а то је однос према НАТО империји", каже Јовановићева.

Што се тиче тежње левичара на Западу да све деколонизују, те с тим у вези Руску Федерацији и Кину проглашавају за највеће колонизаторе, иронично констатује да колико је Хилари Клинтон левичарка, толико је Кина колонијална сила.

"Не волим елитизам и не волим да се позивам на образовање или титуле, али тврдња да је Кина колонијална сила је једна пар ескеланс необразована тврдња. Дакле, ви не знате ништа о историји колонијализма, а не знате ништа ни о Кини, нити о њеној савремености", додаје Јовановићева, те истиче да је све то тенденциозно усмерено ка томе да се делегитимизује било која геополитичка алтернатива, да се дискредитује сваки пут Србије који није "европски пут".

Овакав однос према посети кинеског председника и улоге Кине код нас везан је за неколико ствари – дискредитацију Вучића, то јест чињеницу да је ова власт успоставила такву врсту односа, односно дискредитацију било ког пута Србије који није европски пут.

"Није само питање зашто је европски пут добар питање је у томе како се гласа када се гласа о неким питањима у Уједињеним нацијама, ко је на нашој страни. Кина и Русија и многе друге земље нас не виде као кључне европске фашисте, као архетипски геноцидни народ. То све руши слику не само о нашој злој власти него и о злим Србима, све је увезано и нема никакве везе с објективним стањем", закључила је гошћа "Релативизације".