Небојша Малић у "Релативизацији": Не критикујем Американце него америчку политику

У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с новинаром, преводиоцем, колумнистом Небојшом Малићем, у САД би се рекло Србоамериканцем, рођеним Сарајлијом који се после 28 година проведених у Сједињеним Државама доселио у Београд.

Рат је с породицом провео у родном граду, где је почетком 1995. случајно почео да ради као преводилац, аматерски, још као средњошколац. Одмах су га приметили, а један од послодаваца била је и америчка амбасада, од које је добио понуду да студира у САД, где и одлази крајем јануара 1996. након потписивања Дејтонског мировног споразума.

"Власт у Сарајеву ме је малтене регрутовала, уместо у војску, у државну службу. Кад бих завршио посао, ишао сам са страним новинарима, радио скоро са свим западним медијима. На основу тог искуства допао ми се посао, али и то што је постојао велики раскорак између онога што се дешавало и онога о чему се писало у новинама и приказивало на телевизији. Животни курс ми је умногоме одредило и бомбардовање 1999", каже Малић.

У време НАТО агресије портал "Антивор" био је велика утеха Србима будући да ју је критиковао, и не само њу већ америчку спољну политику, а новембра 2000. Небојша постаје њихов колумниста, преиспитује америчке принципе, односно чињеницу да раде супротно њима.

У међувремену стиче држављанство САД, а почиње и да ради за "РТ интернешенел" као новинар. Прати га етикета српског националисте, коју су му наденули најпре људи из НВО сектора у Србији.

Глас из Америке

Имајући у виду да сада живи у српској престоници, у позицији je да повлачи паралеле између двеју држава, што и ради у емисији на Јутјубу "Глас из Америке с Небојшом Малићем".

Што се медијске ситуације тиче, каже да је у Србији много уравнотеженија, али једнако острашћена као у Америци, с тим да у САД већина медија, око 90, 95 одсто подржава садашњу владајућу странку.

"Све је ишло једноумним током док Илон Маск није купио Твитер, сада Икс, и направио бум. Све више алтернативних медија вуче на републиканску страну, у којој букти мали рат јер једна структура, више него демократе, не жели да се Трамп врати на чело САД. Овде се пак води хладни грађански, нецивилизован рат између медија који су опседнути Александром Вучићем. Заправо сви су опседнути њиме, али су једни апсолутно негативни а други апсолутно позитивни, па се потиру. У Америци не постоји та равнотежа", истиче гост "Релативизације".

Додаје да и тамо и овде људи могу да бирају у којој ће ехо комори живети, али да овде има мало више преплитања и толеранције. У Америци људи тренутно уништавају пријатељства, породичне односе око политике и та битка не јењава, питање је у шта ће прерасти.

Коментаришући актуелно њујоршко суђење Доналду Трампу, пре свега чињеницу да није изабрана порота будући да је готово немогуће наћи 12 људи који нису пристрасни, каже да је у два наврата био у избору за поротнике, те му је јасно како све функционише. По његовим речима, већина процеса, поготово федералних, добија се у поротничкој фази, јер ако их изаберете како треба, уопште није важно шта ћете говорити, они ће бити спремни да вам у све поверују.

"О томе се ради и у Трамповом процесу. Демократе у Њујорку имају 87, 88 одсто гласова, наћи људе који би иоле фер могли да размотре суђење је тежак задатак. Нажалост, чини ми се да та филтрација углавном омогућава да нико ко му је иоле наклоњен не може да прође. Да сам адвокат Доналда Трампа, не бих веровао апсолутно никоме јер је на делу огромна медијска сатанизација бившег председника САД и практично је немогуће добити фер суђење у Америци", констатује Малић.

Суштина је, како каже, да се Трамп кроз процес дисквалификује, да се направи одијум међу неопредељеним бирачима који потом неће гласати за њега; на тај начин ће Џозеф Бајден по инерцији победити. Прича о слободним и поштеним изборима је апсолутна фарса.

Ружан континуитет политике САД према Србији

Управо на тему исхода председничких избора од којих зависи и однос САД према Србији, гост Љиљане Смајловић каже да је америчка политика према нама од 1999. у врло ружном континуитету, с тим да постоји маневарски простор код републиканаца јер они идеолошки нису мотивисани да нас мрзе, шиканирају и киње већ се све врти око интереса.

"Демократе су апсолутно острашћене, код њих је то питање идеологије. Кад је Хилари Клинтон долазила у Приштину, рекла је да је независност 'Косова' лично питање њене породице. Поента је да код републиканаца није ништа лично, а код демократа јесте. Тако да кад су демократе на власти, Америка је по дефиницији политички антисрпска. А кад су републиканци, можда и није. Сад што ми то не знамо да искористимо, то је друга прича", прецизира Небојша Малић.

Упитан да прокоментарише агресивне антисрпске ставове о чланству тзв. Косова у Савету Европе, односно потезање резолуције о Сребреници, каже да му то тешко пада јер се борио против лажи и пропаганде о свом народу, али и да у Америци постоје активисти који за све криве САД; они аутошовинизам усмеравају у унутрашње политичке процесе како би се ујединили у борби против дежурних криваца, тј. Американаца чије фамилије тамо живе више стотина година.

"Нисам амерички аутошовиниста, не критикујем људе него америчку политику, не индивидуе него ставове. Смета ми лицемерје. Не могу да замерим Бајдену што мрзи Србе, он је увек био тако опредељен, али ако он у неком другом конфликту подржава страну која ради оно за шта је оптуживао Србе, ту је проблем. Јер он се не држи принципа већ власти, моћи и силе", истиче Малић.

На констатацију да неки људи у Србији не воле да чују критику Сједињених Држава иако је утемељена и тачна, јер то наводно спречава пут ка Западу, каже да Америка из холивудских филмова 1980-их и 1990-их година не постоји.

"Не показују вам у филмовима да на улици треба да прескачете преко дрогираних бескућника, или девастацију америчке индустрије, или пустош у унутрашњости САД, безнађе, самоубиства. САД тренутно пролазе кроз сличну фазу као Русија, то јест постсовјетске земље и Источна Европа 1990-их. С тим да су оне саме себи то направиле, а овима је то направљено са стране уз помоћ аутошовиниста. То су процеси који се не виде и о њима се не говори можда баш због тога да се не би кварио имиџ", каже Малић.

Додаје пак да људи који не дозвољавају критику Америке имају Стокхолмски синдром, они тако заправо правдају своје године које су појели скакавци.

"Не можемо градити сопствени идентитет кроз додворавање освајачу, без обзира да ли је он Америка, Османско царство, Адолф Хитлер или неко други", закључује Небојша Малић.