Србија и Балкан
Исповест преживелих логораша за РТ Балкан: Кад је потпуно изгубила наду, мајка је сањала Богородицу
Постојало је, кажу преживели, више од 50 начина на које су усташки крвници у комплексу злогласног Јасеновца мучили и убијали Србе, Јевреје и Роме
Малобројни преживели логораши и њихови потомци данас су са државним делегацијама Србије и Републике Српске одали почаст невиним жртвама у Доњој Градини (комплекс логора Јасеновац).
Постојало је, кажу преживели, више од 50 начина на које су усташки крвници у комплексу злогласног Јасеновца мучили и убијали Србе, Јевреје и Роме.
Малобројни су успели да се спасу, а онда су се, 79 година касније, окупили у Доњој Градини да одају пошту онима који нису имали среће као они.
Наша саговорница Даринка Продановић, од оба родитеља логораша, нам са сузама у очима говори о браћи коју никада није упознала и тешкој судбини њених родитеља.
"Име Дара (Даринка) мајка ми је дала јер сам ја дар од Бога. Сва њена деца, моја браћа коју никад нисам упознала, побијена су у усташким логорима. А мајка је премештана од логора до логора док је нису послали у логор Марбург" приповеда Дара.
Мајка јој је причала да је, када је остала без наде да ће живот више икада имати смисла, јер су јој убијени синови и супруг, а она предуго била у заробљеништву, уснула Богородицу, која јој је поручила да не клоне духом, јер ће опет имати разлога да живи - опет ће добити дете.
Даринкина мајка убрзо након ослобођења упознаје њеног оца, такође логораша, с којим добија Дару - свој дар од Бога.
"Мој тата је исто био мученик као и мама. Тешко су живели, мучили су се и после логора. Нигде никога више нису имали, али су се волели и подржавали до смрти", истиче наша саговорница.
Даринка нам прича о зверствима усташа које је чула од својих родитеља, а о којима сведоче и други преживели логораши. Сузе саме иду присутнима. Није лако ни много млађима који то могу само да замишљају. Нико никада неће моћи да схвати како и зашто.
Како је неко могао да почини геноцид над 700.000 Срба, Јевреја и Рома, како су могли да отимају децу од мајки, да их пред мајкама муче, убијају, бацају у Саву, да заробљене изнурују глађу, жеђу, принудним радом, да храном трују децу која умиру пред мајкама…
О само једном једином дану у логору могло би да се прича недељама, да се до танчина описује кроз шта су пролазили наши сународници, али само с једним циљем- како се више никада не би поновило.
Из Удружења логораша из Србије и Републике Српске рекли су за РТ Балкан да су задовољни данашњим обележавањем, да виде да неке ствари иду на боље и да очекују да буде изграђен велелепни споменик у Градини који ће стајати као подсетник за неке будуће генерације.
Ипак, тешке судбине логораша и њихових потомака нису их сломиле, већ су им улиле нову снагу и веру у живот.
Они су ведри, насмејани, када се након присећања исплачу. Они певају о животу, певају српске родољубиве песме и моле младе да чувају успомену на њих, када их једног дана не буде.
