Србија и Балкан
Директор сарајевског музеја: Резолуција о Сребреници витална за мир на Балкану
Окончање порицања геноцида релевантније је него икад, тврди оснивач сарајевског музеја који има своју испоставу и у Украјини
Оснивач Музеја ратног детињства у Сарајеву Јасминко Халиловић поручио је у ауторском тексту за "Политико" да би усвајање резолуције о Сребреници допринело миру у региону, само да, авај, није противљења Србије, Русије и других земаља.
Халиловић (1988), миљеник Запада који је 2018. уврштен на "Форбсову" листу 30 младих лидера испод 30 година (ипак је имао тек 29), подсећа да је Међународни суд правде "потврдио да је масовно убиство 8.372 особе у лето 1995. било геноцид", али некако згодно заборавља да подсети да је тај суд у Хагу утврдио да Србија није починила геноцид у БиХ, нити учестовала у завери, или била саучесник у геноциду.
Уместо тога, оснивач музеја отвореног у Сарајеву 2017. који је већ следеће године добио награду за Европски музеј године Савета Европе, оптужује српског председника Александра Вучића да је (ох шока) покренуо дипломатску офанзиву како би убедио представнике више од 100 земаља да одбаце резолуцију у којој се Срби представљају као "геноцидни". Јасминко је напоре српског председника да назвао "јасним и ретким случајем одбацивања геноцида као дипломатске стратегије"?!
Исто тако, жали се Халиловић, "озлоглашени политичар" Милорад Додик, иначе председник Републике Српске је "лицемер" јер је, каже он, "сам признао злочине против Бошњака у Сребреници као геноцид 2008." а сада је постао "огромна претња миру на Западном Балкану" редовним негирањем истог.
Миљеник Иницијативе за људска права, организације која је недавно организовала посету ђака из Крагујевца његовом музеју како би "поставили темељац у архитектури мира једног новог доба", као светао пример извлачи баш ову НВО која позива српску владу да "призна" да се у Сребреници догодио геноцид, "што значи да тренутна политика не одражава мишљење свих Срба".
Тренутну политику можда и не, али идеју да су Срби починили геноцид игде сасвим сигурно не подржава ниједан Србин, па чак ни они који су плаћени да тако причају.
Оснивач првог музеја из БиХ који има канцеларије по свету, а прву су отворили у Украјини још 2020. године како би прикупљали "искуства деце која се вежу за почетак рата", односно период од 2014. до 2022. објаснио је да је музеј отворио како би "преживели могли својим речима да испричају приче".
Према његовим речима, у земљи где националисти доминирају и где "кулминира институционализовано порицање геноцида", а преживели "добијају далеко мање пажње него што би требало", његов музеј "едукује" јавност, "успоставља емотивне везе и промовише дијалог, толеранцију и помирење".
"Порицање геноцида наноси дубоке ране. Одбијање признавања историјских злочина блокира пут помирењу, а ја одбацујем аргументе против резолуције који тврде да би била 'контрапродуктивна' или би 'подстакла сукоб'. Ове речи потичу од оних који су на скуповима у Бањалуци негирали геноцид, а распиривали мржњу и сејали страх и неповерење", пише Халиловић.
Он је подсетио тврдоглаве Србе да порицање геноцида никада неће довести до мира. И да "сваки народ, без обзира на његову величину или близину Босни и Херцеговини, има одговорност да подржава одлуке међународних судова које обезбеђују правду за преживеле".
"Враћамо се на наше ужасе из прошлости како бисмо учили од њих и покушали да осигурамо да се не понове. Признавање истине о геноциду у Сребреници је од суштинског значаја – не само као питање правде за његове жртве, већ и као камен темељац за трајни мир", закључио је Јасминко Халиловић.
Колико су вечите жртве Бошњаци, Немци или становници Руанде научили из својих "ужаса из прошлости" више је него очигледно.
