Шмит најавио ширење активности Меморијалног центра Сребреница - Поточари

Високи представник у БиХ Кристијан Шмит донео је одлуку о ширењу и развијању активности Меморијалног центра Сребреница - Поточари које су, како је казао, "важне за сећање не геноцид" и онемогућавање његовог понављања.

Обраћајући се поводом 20 година од оснивања Меморијалног центра Сребреница - Поточари, Шмит је најавио још одлука, међу којима оснивање института за истраживање и едукацију.

Он је новинарима рекао да ће институт чинити међународни тим "искусних стручњака за геноцид, који ће се бавити питањем геноцида како би дали допринос овом центру".

Шмит је рекао да је његова визија да се убудуће у Центру не обављају само комеморације, које су битне, већ да, како је навео, "приступимо образовању младих генерација у Европи, да им покажемо и научимо их шта се овде догодило".

"Такође, треба да размишљамо о високопозиционираним стручним међународним званичницима, који могу дати допринос овом центру. Ово ме подсећа на то да се Клинтон, који је отворио овај центар пре 20 година, данас се обратио путем видео линка и подсетио на активности које треба проводити у будућности", рекао је Шмит и додао да у својим фиокама има још један сет одлука.

Он је позвао власт у БиХ и међународну заједницу да у своје руке узму ствари, а ако, како каже, буде препрека спреман је да на њих стави свој потпис.

"Ово се односи на интеграцију, уношење података у кривичне евиденције људима који су осуђени за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине од међународних судова и Хашког трибунала. Не може се толерисати чињеница да такви људи не буду уписани у одговарајућу евиденцију и да прође као да се ништа није догодило", рекао је Шмит.

"Друга одлука се односи на забрану избора и именовања на јавне функције свих особа које су осуђене за геноцид, ратни злочин и злочин против човечности као и забрану доделе награда и одликовања тим лицима. Неке ствари ће уследити, укључујући и активности које се тичу остварења штете и накнаде за жртве геноцида и ратних злочина", поручио је Шмит којег не признаје Република Српска будући да није именован у УН.

Навео је да су све поменуте одлуке спремне и чекају само потпис. На питање да ли има икаквих одлука везаних за Милорада Додика у тим документима, Шмит је рекао да је данас, како је навео, на тлу Републике Српске разговарао, између осталих, и са потпредседником Српске Ћамилом Дураковићем.

"Ових дана осећам одређени амонизитет из Републике Српске, чини се да има одређених питања због којих су забринути. Ја желим само да радим за добробит грађана БиХ", навео је Шмит.

У фебруару ове године је Шмит већ једном изменио наведени закон са циљем омогућавања преусмеравања вишка финансијских средстава у друге сврхе потребне за функционисање Меморијалног центра, пише Кликс.ба.

Шмит је неколико пута раније најављивао да ће проширити забрану негирања геноцида, међутим нема информација да ће данас деловати у том правцу. Први пут је то најавио ове године 11. јула, а нешто слично је поновио пре неколико дана у гостовању на Н1.

Такође је на Међународној конференцији поводом 30 година од оснивања Међународног кривичног суда за бившу Југославију рекао да је Босни и Херцеговини потребан регистар ратних злочинаца како они "никада не би могли обављати јавне функције".