Независност медија јача од Закона о родној равноправности? Ово ће писати у уџбеницима

Ауторка Смерница за примену Закона о родној равноправности, Зорица Мршевић, рекла је да данас почиње примена одредбе Закона о родној равноправности, која се односи на примену обавезности родно сензитивног језика у медијима, као и области образовања и науке, где ће у случају кршења те обавезе бити прописане казнене одредбе.

Мршевићева је истакла да се Законом предвиђа и да су медији у Србији дужни да приликом извештавања користе родно осетљив језик, међутим, како објашњава, за њих не постоје прописане казнене одредбе јер су, како наводи, законодавци сматрали да постоји независност медија и да с тим у вези за њих не сме бити никаквих санкција.

"Постоје новчане казне у износу до два милиона, али не у вези са језиком, већ за кршење самог Закона о родној равноправности у кандидационом поступку или у процесу избора, што нема никакве везе са самим језиком. Јесте да постоји тај члан који предвиђа обавезност примене родно сензитивног језика у образовном процесу, у науци и у медијама, али мислим да санкционисања неће бити, једино ко може да буде санкционисан су одговорне особе у органима јавне власти", рекла је Мршевићева за Танјуг.

Наш избор

Почиње употреба родно осетљивог језика: Мењање друштвене свести и(ли) услов за улазак у ЕУ

Она напомиње да су бесмислени наводи да ће за кршење одредбе о употреби родно сензитивног језика бити прописане новчане казне, или чак казне затвора и објашњава да се обавеза коришћења родно сензитивног језика са прописаним казненим одредбама односи на употребу језика у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.

"То тачно значи да у уџбеницима треба да буде примена родно осетљивог језика у складу са граматичким родом лица о коме се ради, што значи да ће се у дипломама и сертификатима жене именовати у женском роду. Дакле, оцене за особе женског пола биће уместо одличан, одлична или уместо врло добар, врло добра", каже Мршевићева.

Према њеним речима, у случају кршења те обавезе у образовању и науци, поступак се неће покренути по службеној дужности, већ само у случају да поступак покрене неко ко има, како каже, правно релевантан интерес да то покрене. Ипак, додаје да је значај Закона о равноправности изузетно велики, пре свега због унапређења положаја жена и постизања родне равноправности.

Родна равноправност и повећано учешће жена у процесима одлучивања

То је једно од темељних начела људских права, сматра она. "Један од кључних предуслова за успостављање демократије, владавине права, социјалног мира и правде. То подразумева равноправан положај и могућности за мушкарце и жене у остваривању људских права у свим сферама друштвеног живота, укључујући и заштиту од свих видова насиља", навела је она.

Како каже, родна неравноправност је још увек присутна у многим видовима друштвеног живота и често није препозната као таква, већ прихваћена као део традиције, обичаја, или објашњења да представља нешто што је природно, иако нема ничега природног у дискриминацији.

"Закон препознаје такве ситуације и садржи систематске инструменте онемогућавања, или смањивања деловања тих дискриминаторних механизама. Родна равноправност, поред осталог, подразумева повећано учешће жена у процесима одлучивања. Постављане родне равноправности у центар доношења одлука разних врста у разним областима, посебно ће допринети односу према запосленим женама и женама на тржишту рада, као и економском оснаживању жена", рекла је Мршевићева.

Наш избор

Србија и Закон о родној равноправности: Како су домаћи законодавци премашили европску норму

Наглашава да Закон утврђује, како каже, целовиту и усклађену политику државе у чију елиминисана дискриминације жена, побољшања њиховог положаја и интегрисања принципа родне равноправности у све области деловања институција система и наводи да је то један од елемената модернизације и демократизације друштва у чију бржег и ефикаснијег друштвеног развоја.

Подсећамо, лингвисти су више пута указивали да је српски језик службени језик у Републици Србији, док Закон о родној равноправности на неуставан начин уводи непостојећи тзв. родно осетљиви језик.

Правници и адвокати закључили су и да не постоји могућност примене овог закона у правном поретку Републике Србије, као и да га карактерише неразумљивост, одсуство нормативне ваљаности, идеолошка пристрасност и острашћеност.