Зашто баш сад: Украјинци, Црногорци и Мујо Фафулић траже да у Председништво БиХ уђу и мањине
Већа националних мањина БиХ тражи од Кристијана Шмита да омогући припадницима националних мањина да бирају четвртог члана председништва.
Националне мањине у Босни и Херцеговини имају законско право да учествују у власти на свим нивоима, али ипак не уживају једнака грађанска права, речено је 21. маја у Сарајеву, на првој конференцији националних мањина БиХ.
"Ако ми, као националне мањине, кажемо да нам је Босна и Херцеговина једина домовина, онда треба да имамо и право на свог представника, као четвртог члана Председништва БиХ", рекао је Мујо Фафулић, председавајући Већа националних мањина БиХ, преноси Радио Слободна Европа.
Председништво Босне и Херцеговине је састављено од три члана, који се бирају из редова три конститутивна народа у БиХ – Бошњака, Срба и Хрвата.
Представници националних мањина, према Уставу БиХ, не могу да се кандидују за функцију члана Председништва БиХ и Дом народа државног парламента, којег чине представници три конститутивна народа.
Председавајући националних мањина у БиХ је позвао високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита, чији легитимитет Република Српска оспорава, да измени Изборни закон БиХ, како би "националне мањине на следећим изборима имале свог представника у Председништву".
Иначе, прву конференцију националних мањина су организовали Веће националних мањина БиХ, Мисија ОЕБС-а у БиХ и Министарство за људска права и избеглице БиХ.
Веће националних мањина БиХ је саветодавно тело Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине о правима и интересима националних мањина. Веће може делегирати стручњаке за рад уставноправних комисија и комисија за људска права Парламентарне скупштине БиХ, када расправљају о интересима националних мањина.
У Босни и Херцеговини су као националне мањине признати: Албанци, Аустријанци, Црногорци, Чеси, Италијани, Јевреји, Мађари, Македонци, Немци, Пољаци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Турци и Украјинци.
Захтев Већа националних мањина БиХ долази у тренутку када би у Генералној скупштини УН требало да се гласа о резолуцији о Сребреници.