Србија и Балкан
Истраживање НСПМ за РТ Балкан: Шта Срби мисле о "геноциду" у Сребреници
Српски народ је још једном потврдио да је постигнут чврст национални консензус око питања да се у Сребреници 1995. године није догодио геноцид
Како се ближи гласање у Генералној скупштини у УН о резолуцији о Сребреници, које су предложиле Немачка и Руанда, све је јасније да српско јавно мњење апсолутном већином не прихвата квалификацију да се у Сребреници 1995. године догодио геноцид над муслиманима, показало је најновије истраживање Нове српске политичке мисли урађено за потребе РТ Балкан.
Анкета урађена у периоду од 15. до 22. маја на репрезентативном узорку од 1.000 пунолетних грађана на територији целе Србије, без Косова и Метохије, указала је да се 82 одсто испитаника противи оваквој квалификацији догађаја у Сребреници за време 1995. године.
На питање "Да ли по Вашем мишљењу у Сребреници 1995. године догодио геноцид", потврдно је одговорило свега 5,3 одсто испитаника, а они који немају став чине 12,7 одсто.
"Ово је најједнозначнији став по овом питању, јер није реч о простој већини, већ о апсолутној која се изјаснила да није било геноцида. Иако у накнадним образложењима и коментарима велики број испитаника не спори да се догодио ратни злочин, ипак апсолутно одбијају квалификацију догађаја као геноцида над муслиманима", указује Ђорђе Вукадиновић, координатор истраживања.
Додаје да је проценат оних који су се изјаснили за "да" – 5,3 одсто, мањи и у односу на анкете које су давале одговор на питање о уласку Србије у НАТО, или о увођењу санкција Русији, па чак и од оних у вези са признањем независности Косова и Метохије.
Вукадиновић каже да су све то питања у којима се постиже сличност у одговорима, једноцифрени су, а у овом случају је, како каже, још мање изјашњених са "да".
"Што се тиче српског јавног мњења апсолутно нема сумње шта мисли о резолуцији која ће данас бити на дневном реду. Можда ће тај проценат додатно да опадне уколико се вечерас изгласа резолуција", мишљења је наш саговорник.
Истраживање је показало да нема одступања ни када се узму у обзор све демографске категорије: пол, узраст, али ни на основу политичких опредељења или места пребивалишта. Додаје да максимални постотак за "да" износи свега 6 одсто.
"Све ово јасно показује да је реч не само о државотворном питању, већ и о питању идентитета српског народа, због чега је овај проценат овако висок. Ако бисмо изузели постотак оних који су неопредељени, немају став, проценат који су против би ишао преко 90 одсто", каже за РТ Балкан Ђорђе Вукадиновић.
Дакле, српски народ је још једном потврдио да је постигнут чврст национални консензус око питања да се у Сребреници 1995. године није догодио геноцид.
