Посланици Скупштине Србије за РТ Балкан: Увођење санкција Русији не долази у обзир
Потпредседник Странке слободе и правде и председник скупштинског Одбора за спољне послове Борко Стефановић недавно је представио иницијативу те странке којом се тражи увођење санкција Русији.
Он је истакао да је Србија у "реалној опасности" да поново буде изолована, те да не сме да се нађе "са друге стране виртуелног Берлинског зида који се поново гради".
"Србија због своје части и интереса не може стајати по страни и правити се да не види промене које се дешавају. Не треба пратити емоције, него интересе", рекао је Стефановић и истакао да се нада да ће се предлог наћи на дневном реду Скупштине.
Став владајуће коалиције јасан
Шеф посланичке групе Српске напредне странке (СНС) Миленко Јованов за РТ Балкан каже да је Србија још на почетку руске специјалне војне операције у Украјини дефинисала своју државну политику и да се СНС залаже за доследно спровођење те политике.
"Не видим разлог да Србија мења тај став", рекао је Јованов.
Јованов је рекао и да не разуме мотив Стефановића да предложи такву иницијативу, нарочито ако се зна да су пре избора он и његова странка имали једну причу, а сада причају другу.
"Ми (СНС) водимо политику у интересу Србије и остајемо доследни томе", поручио је Јованов.
Председник Србије и СНС странке Александар Вучић у неколико наврата већ је поручио да Београд неће уводити санкције Москви.
"То је паметна политика, политика која осуђује напад на државу, тиме чувамо позицију Србије, како бисмо после тога могли да бранимо напад на нашу земљу, а санкције не морам и мислим да не би било добро да уводимо", рекао је Вучић крајем новембра.
Када је Европски парламент усвојио резолуцију којом се од Србије захтева да уведе санкције, Вучић је истакао да јавност у Србији "треба да зна шта траже од нас".
"Све и да уведемо санкције Русији, прекосутра би посланици Европског парламента изашли са новом резолуцијом где би тражили признање тзв. Косова", рекао је Вучић.
Сличан став је изнео и Вучићев коалициони партнер Ивица Дачић, председник Социјалистичке партије Србије и министар спољних послова.
"Не можемо да кажемо да не признајемо независност Косова, па потом да уводимо санкције Русији. То једно са другим не иде. Можемо једино да кажемо не инситирамо више на Косову, па се придружујемо санкцијама Русији", рекао је Дачић недавно за ТВ Курир.
Нови ДСС: Злоупотреба скупштинских одбора
Истраживања показују да са ставом ССП-а није сагласан велики број грађана, а против санкција Русији је и већина парламентарних странака. У разговору за РТ Балкан председник Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић каже да санкције Русији не долазе у обзир, с обзиром на то да се тренутно не води рат Русије и Украјине, већ Запада и Русије, те да не види разлог због ког би се Србија сврстала на страну Запада.
"Увођење санкција би значило сврставање јер су заправо и санкције оруђе у том рату Запада против Руске Федерације", каже Јовановић и додаје да је за рат првенствено одговоран Запад због ширења НАТО-а и "пренебрегавања легитимних безбедносних брига Руске Федерације".
Он наводи да иницијатива представља злоупотребу скупштинских одбора и напомиње да као радна тела Скупштине Србије, они не служе томе да се утврђује државна политика.
"Политику утврђује и води Влада Републике Србије по Уставу, а у оваквом политичком систему који почива на некој врсти полупредседничког уставног режима, и председник Републике може учествовати у дефинисању и спровођењу политике", наводи Јовановић и напомиње да не верује да ће владајућа коалиција увести санкције Русији.
Двери: Стефановић мора да буде смењен
Из "Двери" кажу да се тај покрет "оштро противи" иницијативи ССП-а и истичу да предлог није у складу са државном политиком Србије, те да Стефановић мора да буде смењен са председника Одбора за спољне послове.
"Још један разлог за његову смену је то што је пре неки дан у Скупштини Србије организовао видео-састанак са председником Одбора за спољне послове Врховне раде Украјине где су се поједини посланици леве опозиције поздрављали са Бандериним нацистичким поздравом Слава Украјини", наводи потпредседник Српског покрета Двери Иван Костић за РТ Балкан.
Он сматра да је иницијатива предложена како би се додатно вршио притисак на актуелну власти око увођења санкција и потенцијалне национализације НИС-а.
"То је примарна агенда западних амбасадора у Србији, како би се урушили стратешки односи Србије и Руске Федерације. Борко Стефановић је човек који је по наговору западних центара моћи 2011. године потписао антиуставне споразуме око успостављања границе са лажном државом Косово и за то до данас није одговарао", каже Костић и додаје да Стефановић наставља своју политику која је у супротности са Уставом Србије и која за циљ има увођење санкција Русији, али и приступање Србије НАТО-у.
Заветници: Треба усвојити резолуцију о забрани увођења санкција
Из Српске странке Заветници за РТ Балкан напомињу да је предлогу "пробриселске опозиције" претходила иницијатива те странке коју су подржали Двери и коалиција НАДА о забрани увођења санкција међународно признатим земљама, али да тај предлог није могао да се представи ни у једном домаћем медију јер се "тенденциозно намеће наратив да у Србији постоји само прозападна и пробриселска опозиција".
"Чини да се са одређеном намером одлаже ступање нашег предлога на дневни ред Народне скупштине, док се иницијатива Борка Стефановића и његове политичке групације намеће јавности као релевантна и озбиљна", наводи она и истиче да се "заговорници увођења једностраних санкција не обраћају грађанима Србије јер је велика већина њих апосолутно против тога".
"Такав сценарио водио би у потпуну дестабилизацију прилика у земљи. Зато је важно да се у парламенту усвоји резолуција на коју би се Србија позивала сваки пут када се пред њом нађе такав захтев. Ми смо војно неутрална земља са тешким историјским и политичким искуством и ми никоме не уводимо санкције. У Скупштини тренутно постоји огромна већина да се оваква резолуција усвоји, али владајућа коалиција је та која мора да се определи", каже Ђурђевић Стаменковски.
Она упозорава да они који предлажу увођење санкција делују као продужене руке спољнополитичких интереса других држава, као и да су задужени да клатно званичне српске политике помере на страну насупрот Руске Федерације.
Ђурђевић Стаменковски подсећа да су аутори предлога пре месец дана боравили у посети Вашингтону где су пред америчким званичницима најавили да ће тражити да Србија што пре усклади спољну политику са Европском унијом.
На блискост Борка Стефановића са администрацијама у Вашигнтону указује и депеша 07BELGRADE1632 коју је објавио "Викиликс". У њој се наводи да је Стефановић као политички директор Министарства спољних послова Србије 2007. године Американцима открио детаље Акционог плана Владе Србије у настајању који је касније усвојен под ознаком "државна тајна".
Реч је о периоду пре једностраног проглашења независности "Косова" када су београдске власти покушавале да осмисле одговор на сецесионистичке тежње Албанаца на Косову и Метохији.
Иначе, о томе да ли ће се предлог потпредседника ССП-а наћи пред посланицима у Скупштини Србије, одлучује председник Скупштине на чијем челу је Владимир Орлић из владајуће Српске напредне странке.
Да ли ће до тога и доћи, те да ли ће се народни посланици изјашњавати о Стефановићевој резолуцији још није познато.