Да ли ће на списку бити и авганистански талибани: Коме "Мајке Сребренице" спремају "стуб срама"?

Нећемо заборавити пријатеље који су нас подржали, али ни оне друге. Почињемо изградњу стуба срама у Поточарима, саопштиле су синоћ "Мајке Сребренице" уз јавну захвалност суседима, Црној Гори, Хрватској, Северној Македонији, Словенији и Албанији, који су у ГС УН подржали резолуцију о Сребреници.

Сарајевски медији јутрос преносе, цитирајући синоћњу објаву "Мајки Сребренице", да је ово удружење већ затражило од директора Меморијалног центра Поточари да почне припреме за изградњу "стуба срама".

На споменику ће, пишу јутрос сарајевски портали, "бити исписана имена свих оних који су починили геноцид или га негирају, укључујући чланове Нобеловог комитета који су доделили Нобелову награду за књижевност Петеру Хандкеу".

За оне који "негирају геноцид" у Сребреници, јасно је како ће, што се тиче "стуба срама" проћи, није међутим баш најјасније шта чека оне који јуче у Генералној скупштини Уједињених нација нису гласали за резолуцију, да ли ће се и имена тих држава наћи на овом стубу?

"Они који нису гласали за Резолуцију имаће посебно место у Меморијалном центру у Поточарима, односно, биће стављени на стуб срама", изјавила је одмах после гласања у Њујорку, Нура Беговић, председница Удружења "Жене из Сребренице", преносе јутрос БХ медији.

И док на "стубу срама" неће бити места за Хрватску, Словенију, Северну Македонију, Албанију, после јучерашњег гласања, а и неких ранијих потеза Мила Ђукановића, сада и Милојка Спајића, те недаће спасила се и Црна Гора, упркос неким још неразјашњеним детаљима из 1990-година, попут оних да ли је црногорска влада током владавине Мила Ђукановића, снабдевала горивом тенкове ВРС који су оперисали око Сребренице у лето 1995. године.

Са друге стране, места на "стубу срама", ако се испуни обећање председнице удружења из Сребренице, загарантована су, за сада за Србију, Русију, Кину, Мађарску, Кубу, Белорусију, Никарагву и друге које су јуче гласале против.

Није јасно да ли ће се на "стубу срама" наћи исламске земље које су јуче, на гласању у Њујорку биле или уздржане или су њихови представници изашли из сале пре гласања.

Међу овим земљама су и представници талибана из Авганистана, а на монитору са резултатима гласања јуче је иза имена ове државе остало празно поље, знак да се ова држава није изјаснила по питању резолуције о Сребреници.

Што се тиче исламских земаља, на стубу свакако неће бити Турска, Саудијска Арабија, Иран, Ирак, Египат, Пакистан, Бангладеш и Индонезија, земље су гласале "за".

Међутим, "стуб срама" свакако, ако се изјава Нуре Беговић покаже тачном, чека Сирију, Мали и Коморе, три већински муслиманске државе које су гласале против.

Остаје да се види и да ли "Мајке Сребренице" сматрају да су земље које су јуче биле уздржане, заправо против резолуције, и да ли је и на њих јуче мислила председница удружења. Међу овим  земљама су Уједињени Арапски Емирати, Казахстан, Алжир и Бахреин...

Овде ваља имати у виду да су представници неких од набројаних земаља које су се јуче на различите начине изјасниле о Сребреници, уз све почасти, редовни гости годишње комеморације у Поточарима, 11. јула, па није јасно како би реаговали ако би се имена њихових држава нашла на стубу срама.

Иначе, прича о подизању "стуба срама" у Поточарима актуелна је већ скоро деценију и по.

Још 2010. године најављено је да на брду изнад Меморијалног центра почиње изградња скулптуре симболично назване "стуб срама" као и да ће дивовска спомен скулптура бити саграђена од 16.744 ципеле које представљају 8.372 жртве.

Тада је најављено и да ће два слова У и Н, широка више од 12 и висока више од 8 метара у решеткастој унутрашњости садржавати онолико пари ципела колико је било жртава "геноцида".

Објављено је и да ће "Мајке Сребренице" одлучити ко ће од западних политичара и генерала бити на листи имена исписаних на стубу, а одговорних за догађаје 1995.  

Три године касније, 2013. објављена је информација да "Мајке Сребренице" и друга удружења неће одустати од ове идеје.

Председница Удружења "Мајке Сребренице" Хатиџа Мехмедовић тада је изјавила да је прва фаза пројекта завршена у Берлину у јулу 2010. године када су испред Бранденбуршке капије изложена 8.372 пара ципела као сећање на сребреничке жртве.