Србија и Балкан
Словенија стрепи да остаје без руског јефтиног гаса, "прошверцованог" из Аустрије
Европска комисија упозорила је на сталну зависност Словеније од руског гаса који увози преко Аустрије, али уколико се обистини предвиђање компаније ОМВ у вези са пресудом једној енергетској компанији, Љубљана ће бити врло брзо "спасена" те зависности, а ако до тога дође, биће погођени сви потрошачи гаса у овој земљи, посебно већа предузећа
Цене гаса на европском тржишту муњевито расту, али то није једина лоша вест за Беч и Љубљану. Уједно је још једна непријатна новост изненадила словеначке северне суседе који су планирали крај испорука руског гаса тек 2027. године.
Због своје неутралности и пријатељских односа са Русијом, Аустрија је упркос притисцима из Брисела успела да очува стабилно снабдевање руским гасом путем гасовода. А сада је стигао шок - аустријски трговац гасом ОМВ упозорава на ризик који прети руским испорукама. Ризик "представља недавна пресуда страног суда, коју је добила велика европска енергетска компанија", при чему је аустријски ОМВ избегао да објасни о којој пресуди и компанији је реч.
"Уколико се та пресуда употреби и против ОМВ-а, онда би уследио захтев да ОМВ своја плаћања у складу са уговором склопљеним са 'Гаспром експортом' уплати тој европској компанији (уместо Гаспром експорту)", саопштио је ОМВ, напомињући да је као највећи снабдевач гасом дужан да јавност упозори и на могућност описаних "промена".
ОМВ на основу реакције Гаспрома у сличним ситуацијама сматра да би извршење такве пресуде против ОМВ-а значило прекид снабдевања од стране Гаспрома. То би имало снажан утицај на аустријско тржиште гаса с обзиром да је у протеклих седам месеци руски Гаспром испоручио 80 одсто целокупног аустријског увоза према дугорочном уговору који важи до 2040. године.
И до сада је важило за јавну тајну у Европи да Аустрија још од почетка рата у Украјини неометано послује са руским добављачем гаса, па је од Гаспрома добијала готово уговорене количине гаса.
Вест да су на видику радикалне промене јесте изузетно лоша и за суседне земље, на пример Италију и посебно Словенију.
И Италији и Словенији прети да ће убудуће тешко доћи до јефтиног руског гаса из Аустрије, којим се до сада снабдевала већина компанија и других корисника. Вест је посебно лоша за Словенију, где велике компаније увелико испредају жалопојке на тему скупих енергената који ће сахранити будуће пословање уколико држава ускоро остане без јефтиног гаса из Аустрије на који се "шлепала" упркос чињеници да је службена Љубљана подржала све пакете санкција Русији, диктиране од стране Брисела и Вашингтона.
Словенија је прошле године увезла 68,3 одсто гаса из Аустрије и тек 28,3 одсто из Алжира, објавила је недавно Агенција за енергетику Републике Словеније (АРСЕ). Агенција је разоткрила да руски гас и даље представља велики удео у увозу овог енергента из Аустрије, иако је словеначка влада у протекле две године тврдила да се са руског преоријентисала на (папрено скуп) алжирски гас.
Тачно је да је удео гаса, увезеног из Аустрије, смањен за око 14 одсто, јер је 2022. године износио 82,1 одсто, док је увоз из Алжира нагло порастао са 3,8 одсто у истом периоду. У међувремену, због раскинутог уговора са Гаспромом и спора са овом компанијом јер је одбила да плаћа гас у рубљама, Словенија више не добија руски гас директно из Русије.
Без обзира на то, Европска комисија је недавно упозорила на "сталну зависност Словеније од руског гаса који увози преко Аустрије". Уколико се обистини предвиђање компаније ОМВ, Словенија ће бити врло брзо "спасена" те зависности. Уколико до тога дође, биће погођени сви потрошачи гаса у Словенији, посебно већа предузећа, која се већ данас стално жале на високе цене енергената и због тога из земље селе производњу.
Да је паника на врхунцу, и то у тренутку када у Словенији већ готово пола године трају "маратонски" штрајкови – још увек, наиме, штрајкују лекари, запослени у јавним службама, судије, тужиоци … јер нема новца за повећање плата које губе битку са инфлацијом - доказује вест која је данас стигла из кабинета словеначког премијера.
Роберт Голоб већ у понедељак лети у Алжир да мољака за још прескупог алжирског гаса.
Предвиђено је потписивање уговора о продужењу и повећању испоруке гаса између словеначке компаније Геоплин и алжирске компаније Сонатрах. Да би се улизали домаћинима, у оквиру посете је планирано и отварање Амбасаде Републике Словеније у Алжиру.
То ће бити прва билатерална посета након ступања на снагу споразума о економској сарадњи 20. марта 2024. године. Споразум подстиче "редован дијалог у циљу јачања трговине и инвестиција по појединачним секторима и уклањања баријера у трговини", образложила је Голобова влада напрасну одлуку о отварању скупог дипломатског представништва у далекој афричкој земљи.
Све то је смоквин лист за оно што Словенију стварно и једино занима – "могућности дубинске сарадње у области енергетике", с обзиром да "Словенија подржава наставак сарадње са Алжиром у енергетском сектору, што омогућава диверзификацију извора енергије и осигурава већу енергетску сигурност и глобалну конкурентност словеначких компанија".
За посрнулу словеначку привреду алжирско "потписивање уговора са Геоплином представља важан корак у правцу јачања дугорочне енергетске сарадње и отварања нових подручја са одрживим ресурсима".
Како сазнајемо, уговор између словеначке компаније Геоплин и алжирске националне нафтне компаније Сонатрах о снабдевању гасом биће овога пута закључен на три године (важећи је за период 2023-2025. са закупом капацитета од 0,3 бцм/годишње) и обухватаће период од 2026. године даље, када истичу два актуелна уговора (укупни капацитети 0,5 бцм годишње).
Геоплин је крајем 2023. године потписао анекс уговора за 2024. и 2025. годину и то за додатних 200 милиона кубних метара годишње. Уговор, међутим, гарантује тек трећину годишње потрошње у Словенији (приближно 1 бцм/годишње), уз могућност продужења и повећања понуде.
Крајем 2023. године потписан је нови уговор за додатних 0,2 милијарде кубних метара годишње, од 2024. до 2025. године, што заједно обезбеђује приближно половину годишњих потреба Словеније. Уколико Алжиру успе да их испоручи, што је под знаком питања. Алжирски гас улази у Словенију из Италије преко станице Шемпетер (ту треба напоменути да преко истог тог гасовода у Словенију из Италије стиже гас и из других извора о чему податке имају добављачи).
"Током енергетске кризе, која се поклопила са нападом Русије на Украјину", наглашава кабинет словеначког премијера, "Роберт Голоб се 25. октобра 2022. године у светлу решавања зависности од руског гаса, у Љубљани састао са Ибрахимом Бугалијем, председником Народне скупштине Народне Демократске Републике Алжир. Премијер Голоб је том приликом истакао значај јужног Медитерана и посебно Алжира".
Алжирцима се практично извињавао што су "претходне словеначке владе занемариле стратешки значај Медитерана, посебно дугорочно снабдевање природним гасом из Алжира", и позвао на "поновно успостављање стратешког партнерства, при чему је Словенија снажно заинтересована за успостављање краткорочних и средњорочних и дугорочних савеза са алжирским добављачима гаса".
Словеначка страна под фирмом "пословне тајне" крије садржај уговора потписаног са алжирском компанијом, као и цену коју плаћа за гас добављен из Алжира. Словеначки извори тврде да је алжирски гас чак до десе пута скупљи од руског.
