Србија и Балкан
Коме (не) треба резолуција? Како је Сребреница поделила опозицију у Србији
Иницијатива Новог ДСС-а о доношењу резолуције којом би била одбачена резолуција ГС УН о Сребреници разоткрила је поприлична мимоилажења опозиционих партија око ове теме
Гласање Генералне скупштине Уједињених нација о резолуцији о Сребреници поделило је свет, а открило је и нове пукотине у ни до сад тако "идиличном" опозиционом пејзажу Србије. Тако је и иницијатива Новог ДСС-а да се, након гласања у УН, донесе и Резолуција народних скупштина Србије и Републике Српске којом би заједнички и у потпуности била одбачена "перфидна и истовремено брутална лаж о такозваном геноциду" уздрмала све блискију сарадњу партије национално орјентисаног Милоша Јовановића и блока прозападних странака, које су раније биле под шињелом "Србије против насиља".
Јовановић у својој намери да покаже да су Срби једина жртва геноцида на овим просторима, има, према писању "Данас", подршку другог члана коалиције НАДА – Покрета за обнову Краљевине Србије, али и покрета Бранимира Несторовића "Ми, снага народа" који, не само што подржава резолуцију Јовановића, већ се залаже и за "формирање комисије или института за утврђивање пуне истине о тим догађајима, јер хашка верзија Сребренице служи само пропагандним лажима против нас као државе и народа".
Ипак, у супротном табору су му коалициони партнери с којима, заједно на листи наступа на неким локалним изборима, као на пример, онима у Новом Саду.
Павле Грбовић, из Покрета слободних грађана, тако каже да је "ревидирање оваквих тема зарад јефтиних дневнополитичких поена непотребно".
"Оваква седница, коју предлаже Нови ДСС, довела би до даљег подривања међународне позиције Србије и њеног удаљавања од породице најуређенијих европских земаља. Усвајањем декларације 2010. године Народна скупштина се јасно дефинисала по питању Сребренице, а питање наше спољне политике је јасно наведено и у Уставу Републике Србије и било би неодговорно и штетно када би се овакве теме покренуле ревидирано зарад јефтиних дневнополитичких поена", каже Грбовић, а преноси прозападни "Данас".
Овакав став Павла Грбовића и не чуди, будући да је он још крајем априла, на конференцији за медије у Београду посвећеној теми Сребренице крајем априла, подвукао да је и за регион и за свет веома важно да наставимо са темом резолуције о Сребреници, док је генерални секретар његовог покрета Александар Радовановић истакао како чак Србија треба да буде један од иницијатора резолуције УН о Сребреници, написао је он.
И Зелено-леви фронт, такође коалициони партнер Новог ДСС-а на изборима у Новом Саду, на националном нивоу овога пута опонира Јовановићу. И то поприлично жестоко.
"Милош Јовановић поново, после кратке епизоде радикалног опозиционирања, проналази заједнички језик са Александром Вучићем. Осим што је 'чуо да је говор био добар', он понавља глупости о резолуцији као жигосању читавог народа и подржава политику засновану на одбрани наше истине, упркос чињеницама. Такав НДСС смо имали свих ових година, једном ногом са влашћу, другом са опозицијом, у једној руци са параграфом са Правног факултета, у другој са сабљом, одликовањем Милоша Вучевића које му је уручено 30. јуна прошле године", такође за "Данас" истиче Ђорђе Павићевић, посланик Зелено-левог фронта.
Павићевић не покушава да се суздржи од увреда на рачун политичких сарадника са локала тако да додаје и да је предлог резолуције Народне скупштине о резолуцији Генералне скупштине УН, за сада је на нивоу пропаганде и опструкције "овчица" из опозиције које иду на изборе. Шта тачно покушава да овим сугерише, остаје нејасно, будући да и Зелено-леви фронт, итекако учествује на предстојећим изборима, али јасно је да његов став резонира са ставом једног од лидера Зелено-левог фронта, Добрице Веселиновића, који је више пута тражио да "назовемо ствари правим именом", а злочин у Сребреници "геноцидом", и истицао како је Сребреница "најдокументованији злочин икада".
У мишљењу о Сребреници Зелено-леви фронт сагласан је и са ставом појединих лидера "Србије против насиља" – попут рецимо Маринике Тепић, која је 2016. године била једна од потписника Предлога резолуције о геноциду у Сребреници који су поднели поједини српски посланици.
Ипак, чак ни у оквиру ове коалиције нема консензуса око овог питања – јер Мариникин "партијски друг" Мирослав Алексић, други носилац листе на републичким изборима 17. децембра, сматра, међутим, да је реч о злочину а не геноциду.
Има ли раздора
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, међутим, ове поприлично оштре сигнале појединих делова опозиције усмерене према иницијативи Новог ДСС-а не види као знак поделе у опозицији.
"Две су такве групације које су у том смислу одскачу, а то су управо ПСГ и Зелено леви фронт. Ипак, нисам сигуран да се не би могла наћи формулација која би омогућила да ова резолуција буде прихваћена кад је реч о осталим странкама", истиче Вукадиновић.
Формално одбијање резолуције ГС УН је неопходно, јер како он каже, добро се зна шта већина народа мисли о њој. Српски народ је, наиме, у недавном истраживању које је Вукадиновићев НСПМ урадио за РТ Балкан још једном потврдио да је постигнут чврст национални консензус око питања да се у Сребреници 1995. године није догодио геноцид.
Оваквој квалификацији догађаја противи се чак 82 одсто испитаника.
"Не можемо тврдити ништа јер иницијатива није још ни поднета, али свеједно, мислим да би вероватно било неке поделе унутар опозиције око тог питања. На жалост постоје групације којима то не одговара и који то не би прихватили, али то је већ њихов проблем. Мислим да би предлог резолуције требало да изађе у координацији више политичких клубова, а уверен сам да ће, ако резолуција буде разумно и консензуално предложена бити прихваћена", уверава саговорник РТ Балкан.
