Србија и Балкан
Које су све препреке дочекале наш тим током лобирања и гласања у УН?
У ситуацији готово немогуће мисије, Србија је успела да обезбеди одличан резултат
Није само амбасадор Босне и Херцеговине Златко Лагумџија "одметник" од своје државе, па је на резолуцији о Сребреници радио мимо сагласности трочланог Председништва БиХ.
Таквих случајева је било уочи гласања у Генералној скупштини УН, па је Београд у дипломатској борби морао да се суочава и са овим изазовима неслагања ставова матичне земље и дипломате који је представља у Њујорку.
Према сазнањима "Новости", прво изненађење је било да је Вануату, једна од земаља која је пријатељска, коспонзор документа. Када је српски тим контактирао ову државу испоставило се да у Министарству спољних послова немају појма о подршци коју је дао амбасадор.
"Затим је коспонзорство повучено, а Вануату није гласао о резолуцији. Проблем је што се у овој држави често мења власт и онда се никада не зна ко је која струја", открива саговорник тог листа.
Овакав случај је био и са Мјанмаром, државом која не признаје тзв. Косово и са чијом владом имамо добру сарадњу.
"Међутим, шеф мисије је амбасадор који сада не признаје постојећи режим у Мјанмару, него претходни, из неких разлога, не могу да га смене и онда смо дошли у ситуацију да је гласао 'за' резолуцију, иако је његова држава била против изгласавања документа", истиче извор "Новости" и додаје да је у питању "одбегли шеф мисије који није послушао наређење свог министарства спољних послова".
Ипак, и у ситуацији готово немогуће мисије, Србија је успела да обезбеди одличан резултат.
Од 193 државе у УН, 84 су биле "за", 107 против, уздржано или нису гласале, док две државе, Венецуела и Авганистан, нису имале право да се изјасне, јер нису платиле чланарину. Тако је документ прошао помоћу суманутог правила да се броје само "за" и "против", не добивши ни половину присутних у сали, а о већини свих чланица да и не говоримо.
С обзиром на то да се дипломатија мења из секунда у секунд, било је и неких изненађења за нас.
Тако је Београд, на пример, имао чврсто обећање Нигера да ће бити против документа, али су гласали "за". Исто се десило и са Гвинејом Бисао. Али, било је и позитивних изненађења, па је одлука Уједињених Арапских Емирата да буду уздржани за собом повукла још пет земаља - Бахреин, Оман, Малдиве, Сејшеле...
Алжир и Мароко су били уздржани, док су Тунис и Египат били "за".
Председник Александар Вучић је открио да су нас изненадили и Бугари:
"До буквално пет минута пред почетак седнице сам веровао да ће бити уздржани, али је Софија одлучила да гласа 'за'".
Иначе, усвојена резолуција предвиђа увођење 11. јула као међународног дана сећања, казне за оне који негирају геноцид и увођење коришћења овог термина за злочин у Сребреници у уџбеницима.
Главни спонзори резолуције су била Немачка и Руанда, а коспонзори већином земље западног света. И поред огромног притиска, економског и политичког, који су вршиле на земље широм света, једва су сакупиле тек 84 гласа.
У нашем тиму у Њујорку било је на десетине људе. Такође, на адресе свих мисија послато је опширно писмо у којем се образлаже став Београда да у Сребреници јесте био злочин, не и геноцид, да је било и српских жртава које се не помињу, да резолуција која дели жртве не може довести до помирења и да је јасно да је она политичка.
Уз то, јасно је речено да је документ жеља само једног народа у БиХ, Бошњака, те да остали нису консултовани, што је обавеза по Дејтонском споразуму.
