Србија и Балкан
Ревизија тужбе против Србије и захтев за ратну одштету- пуцањ у празно
Од 2007. године прошло је много више од 10 година, тако да је реч само о стварању нових тензија
Најаве Сарајева да ће им резолуција о геноциду у Сребреници послужити као одскочна даска за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије и наплату "ратне одштете" са правне стране су "пуцањ у празно", пишу "Вечерње новости", додајући да буђење овог процеса нема реалног упоришта ни у међународном праву.
Циљ је, подвлаче саговорници овог листа, само стварање тензија и нових притисака на Србију.
Бивши члан тима Србије пред Међународним судом правде у Хагу и експерт за међународно право Тибор Варади истиче да резолуција о Сребреници није основа за ревизију.
"Резолуција о Сребреници се заснива на одлукама Хашког трибунала и Међународног суда правде. Те одлуке утврђују одговорност појединаца, али позивање на њих потврђује и то да држава Србија није одговорна за геноцид", наводи Варади.
Он додаје да према члану 61 Статута Међународног суда правде основ ревизије нису нове већ новооткривене чињенице које су постојале та време доношења одлуке, али нису биле познате, а такво "непознавање није била последица немарности".
"Резолуција није новооткривена, већ нова чињеница. Такве чињенице нису релевантне. Надаље ревизија се може поднети најкасније у року од 10 година од дана доношења пресуде. Пресуда Међународног суда правде у спору између БиХ и СРЈ донета је 2007, а БиХ је покушала да 2017. поднесе ревизију у последњи час. Од 2007. до 2024. протекло је не десет већ 17 година", подвлачи Варади.
Професор међународног права на Правном факултету у Београду Бојан Милосављевић такође потврђује да је ревизија правно немогућа, јер је "субјективни рок шест месеци а објективни 10 година".
"То не искључује могућност покретања тужбе по неком другом правном основу", додаје.
Бивши декан Правног факултета Универзитета у Бањалуци и редовни професор Витомир Поповић истиче да је нова тужба већ у старту осуђена на пропаст јер је два пута већ одбачена, а прича око ње је само политичка.
"Политичко Сарајево ради по интересима Немачке, САД и Велике Британије, па у том смеру и иде прича око ревизије тужбе БиХ против Србије", уверава Поповић.
Саговорници "Новости" указују да би се, ако би се неко од чланова Председништва БиХ усудио да покрене ревизију без консензуса, поново дошло до кршења Устава БиХ.
"Те 2017. године је Бакир Изетбеговић затражио ревизију и изгубио. То је био противуставан потез", појашњава професор уставног права Горан Марковић, додајући да је Уставом БиХ регулисао да одлуке попут ове треба да се доносе консензусом.
Пресудом из 2007. године, утврђено је да Београд није одговоран за злочин геноцида у Сребреници у јулу 1995. године, те да Србија није деловала у намери да изврши геноцид нити је подстицала његово извршење.
