Србија и Балкан
Саво Манојловић: Како је кампања за београдски водовод и канализацију завршила испред седишта БИА
Лидер покрета "Крени-промени" последњих дана кампање за изборе у Београду посветио се оптужбама да БИА води медијску кампању против њега, прозивајући одговорне именом и презименом уз понеки индикативан лапсус
Лидер покрета "Крени-промени" Саво Манојловић завршио је изборну кампању за локалне изборе у Београду испред седишта Безбедносно-информативне агенције (БИА), прозивајући неколико уредника из различитих медија као особа које угрожавају безбедност политичких неистомишљеника.
"Текстови и репортаже са лажним вестима, који се креирају у Безбедносно информативној агенцији, где је део ове службе узурпиран од стране политичке партије на власти, креирају се и пуштају против политичких неистомишљеника", навео је Манојловић.
Он је у изборну кампању ушао на таласу медијских спекулација о размимоилажењима унутар прозападне коалиције и нагађањима да жели да замени Драгана Ђиласа као нови вођа опозиције. Од ранијих неименованих, али јасних оптужби због продаје минута на РТС-у, Манојловић је у кампањи именом и презименом прозвао Драгана Ђиласа да му је оборио листу на Врачару. Ђилас је узвратио да му прича коју је чуо, да је Манојловић "испостава службе", сада добила смисао.
Целој причи, у ствари, све је теже наћи смисао: после Ђиласа на Манојловића се, како се сам пожалио, наводно окомила и служба.
"Од тренутка када смо јавности саопштили одлуку да излазимо на предстојеће изборе 2. јуна, владајућа странка и режимски медији у сарадњи са БИА и њеним главним оперативцем Марком Парезановићем свакодневно спроводе агресивну кампању пласирања лажи кроз измишљене текстове и монтаже са циљем урушавања угледа, кредибилитета и угрожавања безбедности чланова покрета Крени-Промени и нашег кандидата за градоначелника др Сава Манојловића", саопштили су из овог покрета последњих дана кампање 27. маја.
Два дана касније, Манојловић говори о томе у гостовању на телевизији "Нова". Показујући у програму фотографију, он је рекао да кампању лажи против њега и његових блиских сарадника "координише овај човек, Марко Перезановић (сиц.) из БИА", чије презиме тек на подсећање водитеља изговара исправно - Парезановић.
Коначно, дан после овог телевизијског гостовања, последњег дана предизборне кампање за локалне изборе у Београду, Манојловић је испред седишта БИА. Иако се у недељу неће гласати за руководиоце БИА већ, на пример, Градског зеленила и Београдског водовода и канализације.
Иначе, шефа оперативе БИА Марка Парезановића својевремено је нападао и тадашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић који је 2020. изјавио да је он човек који ће ширити "најгоре могуће неистине о Црној Гори" преко српских медија.
Марка Парезановића Манојловић је помињао и на суђењу почетком априла по тужби "Крени-промени" против новина "Ало". Манојловић је на суђењу устврдио, премда доказе није понудио, да је физички напад на њега током протеста прошлог маја организовао управо Парезановић.
Како је тај безбедњак нека врста Манојловићевог "архинепријатеља", који му, према сопственим тврдњама, барем годину дана ради о угледу и глави, тим необичније звучи Манојловићев телевизијски лапсус са презименом оперативца БИА.
Можда је у питању пука омашка у говору, која се додуше поновила два пута па је водитељ морао да га опомене, али може се посумњати и да му је неко скренуо пажњу како треба да води своју кампању или према коме да је усмери.
У контексту проблематике са службом, није без значаја ни биографија Саве Манојловића који је делом и амерички ђак, а чији је покрет на листи организација које су добијале донације од Фондације Рокфелер. Они су на свом сајту објавили да су подржали "Крени-промени" са 60.000 долара 2022, а претходне године са 25.000 долара.
Манојловић је уз студије права завршио и једносеместрални курс на Харвард Кенеди школи код професора Маршала Ганца, како се наводи у његовој биографији на сајту Института за упоредно право где је научни сарадник.
У опису овог програма професора Ганца наводи се да је намењен лидерима цивилних, друштвених и политичких организација који желе да организују заједнице како би мобилисали снаге за промене.
Неповерљиви део српске јавности у променама којима се обучава на америчким курсевима неизоставно види рецепт за обојену револуцију или за промене у америчком интересу, али нека буде да су то само тумачења којима ће најбољи судија бити време.
Професор Ганц, иначе, и те како је политички ангажован: водио је председничку кампању Барака Обаме 2008. и 2012, а саветовао је и Ненси Пелоси.
Ганцове поуке применила је у свом раду и организација "Србија у покрету" коју води извршна директорка "Крени-промени" Марина Павлић. Они су се похвалили да су основали клубове грађана за борбу за промене у локалним заједницама, а за идеју их је похвалио сам професор Ганц. Ова организација, иначе, 2015. радила је пројекат "Право да знам" уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).
А није неважно и подсећање да су Сједињене Америчке Државе веома заинтересоване за кадрирање у нашој обавештајној служби. О томе сведочи оставка претходног директора БИА Александра Вулина, који је образложењу навео да "САД и ЕУ траже моју главу као предуслов за неувођење санкција Србији".
