Србија и Балкан
Годишњица убиства породице Столић: Супружници и њихов син сатима мучени па побијени, кућа спаљена
После убиства Столића, у Обилићу се појавила прича да су Албанци више пута тражили од Слободана и Радмиле да продају кућу и имовину и оду из места и да су супружници то одбијали
Ни после 21 годину не зна се ко је 4. јуна 2003. године у Обилићу на Косову и Метохији сурово побио троје чланова породице Столић, супружнике Слободана и Радмилу старе 80 година и њиховог сина Љубинка (50) и затим им, да би прикрио злочин, запалио кућу. У ствари, као и у много других оваквих случајева на "Косову", све се зна, само, за Србе на КиМ и за њихове убице овде нема правде.
Тела троје Срба побијених на данашњи дан пре 21 годину нађена су сутрадан међу изгорелим гредама, покућством, на згаришту њихове куће у Обилићу. Специјалиста судске медицине, проф. др Славиша Добирчанин који је са страним колегама био у тиму који је извршио обдукцију тада је изјавио да су двоје старих Столића и њихов син мучени па побијени, да је иживљавање над несрећним људима трајало сатима.
Побијени су металним тупим предметима, највероватније металним шипкама, нађени су трагови скакања по телима, трагови удараца ципелама у пределу трбуха и мошница, јетра и други унутрашњи органи несрећних људи били су потпуно разорени.
Тело Радмиле заједно са телом њеног супруга нађено је у једној соби, Љубинково у другој, све троје били су голи до појаса. Радмили су биле поломљене обе руке, обдукција је показала да је убијена ударцем највероватније металном шипком у потиљак. На слепоочници њеног супруга Слободана била је рупа пречника шест сантиметара, и она од ударца вероватно металном шипком. Љубинко је убијен са више удараца ножем у пределу срца.
"Ако су страдалници вечерали око 21 и 30, ожиљци потврђују да су после убиства сатима наношени нови ударци", изјавио је тада др Добирчанин "Новостима".
"Успео сам да уђем у кућу прво јутро после злочина и видим њихова тела у локвама крви. Нисам одмах да разјасним, али ми је касније постало јасно да то нису могле да учине обичне убице", изјавио је новинарима следећег дана један од рођака убијених Столића.
Троје Столића сахрањени су на гробљу у селу Црквена Водица код Обилића, на сахрану је дошло више стотина Срба, обред су обезбеђивале јаке међународне војне и полицијске снаге.
Штампа на српском тада је писала да су убице највероватније фанатици, већ "потврђени а делу", екстремисти који су у циљу застрашивања Срба који су остали на Косову чинили злочине својствене муџахединима.
Месец пре убиства троје Столића, у Обилићу су спаљене две српске куће, у Врбовцу крај Витине убијен је мештанин Зоран Мирковић.
Била је то четврта година од доласка међународних снага на Косово и Метохију. После убиства Столића, Министарство унутрашњих послова Србије објавило је да је од 1. јуна 1999. године до 1. маја 2003. на Косову регистровано 6.360 терористичких напада, 5.771 на грађане српске и црногорске националности, да је у тим нападима убијено 1.191 лице, од тога 976 српске и црногорске националности.
Те 2003. године напади на Срби нарочито су учестали око Васкрса. На Велики петак, 25. априла у Липљану је 60-годишња Смиљка Анђелковић била жртва иживљавања када су у њену кућу упали хулигани албанске националности који су несрећну жену тукли до бесвести и оставили је у локви крви.
Тих дана инцидената, напада на преостале Србе било је на све стране по Косову и Метохији, каменовања аутобуса са децом, напада на Србе ножевима, премлаћивања, рафалне пуцњаве на српске куће, покушаја отмица. У Гњилану је на Васкрс из градске библиотеке на улицу избачено и запаљено око 1.000 књига, на гомили су били наслови Његоша, Ива Андрића, Десанке Максимовић.
После убиства Столића, у Обилићу се појавила прича да су Албанци више пута тражили од Слободана и Радмиле да продају кућу и имовину и оду из места и да су супружници то одбијали. Злочин се догодио у тренутку када је припреман повратак 20 српских породица у Обилић.
Пет месеци после убиства, почетком новембра 2003. појавиле су се информације да је УНМИК полиција ухапсила две особе а затим још три особе осумњичене за убиство породице Столић, да се за још једном, која је главни осумњичени за убиство трага. УНМИК је у међувремену расписао награду од 50.000 евра за информацију о убицама породице Столић, ни од тога, као ни од наводног хапшења осумњичених, наравно, није било ништа.
