Србија и Балкан
Од октобра школарина скупља од 3.000 до 30.000 динара: Који факултети су дигли цене
Поскупеле су школарине на Шумарском, Учитељском, Ветеринарском, Економском и Математичком факултету, као и на Факултету организационих наука, Електротехничком факултету, Рударско-геолошком и Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију
Школарина на девет факултета у саставу Универзитета у Београду ће од октобра бити скупља. Цене образовања за самофинансирајуће студенте ће, у зависности од факултета, бити веће од 3.000 до 30.000 динара. Поскупеле су школарине на Шумарском, Учитељском, Ветеринарском, Економском и Математичком факултету, као и на Факултету организационих наука, Електротехничком факултету, Рударско-геолошком и Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР).
Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић рекао је да је за упис на основне академске, интегрисане академске и основне струковне студије у школској 2024/2025. предвиђено 15.283 места. Он је истакао да је од укупног броја предвиђено 9.778 буџетских места и 5.505 самофинансирајућих.
Будући ветеринари ће од 1. октобра за школску 2024/25. годину школарину плаћати 138.000 уместо 120.000 динара. На Ветеринарском факултету кажу да је ово поскупљење од око 15 одсто, прво од 2011. године. И Електротехнички факултет повећао је цене школарина са 126.000 на 144.000 динара, што је за око 15 одсто, али само на смеру Електротехника и рачунарство. На другом смеру, Софтверско инжењерство школарина је остала иста и износи 282.000 динара.
Од 1. октобра нови ценовник за самофинансирајуће студенте има и Шумарски факултет. Они су школарине повећали са досадашњих 72.000 на 80.000 динара. Учитељски факултет је одлучио да цене коригује за 2,7 одсто, односно школарине су повећане са 108.000 на 111.000 динара.
Веће цене биће и на Економском факултету. Школарине су до сада биле у распону од 106.212 и 139.754 динара, зависно од студијског програма, док ће сада коштати између 112.479 динара и 147.999 динара. Са новим ценовником изашао је и Факултет организационих наука, а цена школарине ће бити увећана за 7,6 одсто односно, са 159.000 динара на 171.000 динара.
Школарине је кориговао и Рударско-геолошки факултет са 66.000 на 76.000 динара. Академци на ФАСПЕР-у ће плаћати 93.000 динара, односно 9.000 динара више него ове године.
Висина школарине за студијске програме Математика и Астрономија и астрофизика је 150.000 динара, и за 30.000 динара је скупљи у односу на претходну академску годину, а за студијски програм Информатика 165.000 динара. За студенте који изаберу модул Професор математике и рачунарства факултет је одобрио стимулативни попуст, тако да ће школску годину уместо 150.000 динара, плаћати 90.000 динара.
Факултет политичких наука је десета високошколска установа која је намеравала да повећа школарине, али су одустали после протеста студената. Наставно-научно веће факултета усвојило је предлог управе да се школарине повећају за 15 одсто, али да би одлука ступила на снагу потребно било је потребно да добије и зелено светло и Савета факултета ФПН. Међутим, на иницијативу Студентског парламента Факултета политичких наука одлука о повећању школарина ипак није усвојена, у зависности од смера који изаберу академци ће плаћати од 100.000 до 110.000 динара.
Цене школарина, међутим, нису подизали неки од најпопуларнијих факултета, као што си Медицински или Стоматолошки. Цене нису повећавали ни Машински, Архитектонски, Грађевински, Биолошки, Хемијски, Филолошки, Пољопривредни, Правни...
Иако нису кориговали цене ове године, и даље је најскупља школарина на Архитектонском факултету, где студенти годину плаћају 300.000 динара. Међу најскупљима је и смер Софтверско инжењерство на ЕТФ-у где школовање кошта 282.000 динара и Информационе технологије у машинству на Машинском факултету и Стоматолошки факултет са 180.000 динара.
Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић каже да је, на основу података о односу броја планираних и пријављених кандидата за упис на студије за претходне године највише интересовање владало је за Психологију, Софтверско инжењерство, Фармацију, Менаџмент и организацију, као и за Информационе технологије у машинству.
Према његовим речима, међу најтраженијим факултетима истакли су се и Медицина, Архитектура, Информатика, Молекуларна биологија и физиологија, Информaциони системи и технологије, Логопедија и Интегрисане студије стоматологије.
На Универзитету у Београду су укупно акредитована 422 студијска програма, од чега је за школску 2024/2025. годину планирано да се упис реализује на 396 студијских програма.
Пријава и пријем докумената у првом, јунском уписном року биће од 19. до 22. јуна, а пријемни испити биће одржани од 24. до 28. јуна.
И Универзитет уметности у Београду је објавио конкурс за упис бруцоша. Факултет драмских уметности уписује до 105 студента у прву годину основних академских студија за школску 2024/2025. годину и то до 63 студента који се финансирају из буџета и до 42 студенaта који се сами финансирају. Школарина на смеру Менаџмент културе и медија и продукција позоришта је 240.000 динара, а сви остали смерови од глуме, позоришне режије, преко филмске и ТВ режије и продукције до камере, монтаже и дизајна звука су 250.000 динара.
