Србија и Балкан
Да ли нови трговински споразуми удаљавају Србију од ЕУ?
Може ли Србија да, паралелно са економском, постигне и политичку диверсификацију од земаља Европске уније - пре свега кроз потписивање трговинских споразума са земљама чланицама БРИКС-а?
Трговински споразуми Србије са земљама попут Египта и Уједињених Арапских Емирата су добри јер смањују политичку и економску зависност Србије од ЕУ, сматрају саговорници РТ Балкан.
Београд последњих година води преговоре о споразумима о слободној трговини са неколико значајних земаља, док је са Кином такав споразум потписан прошлог октобра. Он би требало да ступи на снагу 1. јула ове године, а та земља већ годинама важи за једног од кључних економских партнера Србије.
Председник Србије Александар Вучић је током обраћања на РТС-у изјавио да ће ускоро бити потписан уговор о слободној трговини са Египтом и најавио да ће се за месец или месец и по дана састати са председником те земље Абделом Фатах ел-Сисијем.
У међувремену, Србија води и преговоре о склапању трговинског споразума са Уједињеним Арапским Емиратима, које је министар унутрашње и спољашње трговине Томислав Момировић најавио у септембру прошле године.
Спољнотрговинска размена са УАЕ је у 2023. износила 158,5 милиона долара, док је са Египтом била 88,3 милиона, према подацима Привредне коморе Србије. Трговина са Кином је значајно већа и износила је око шест милијарди евра.
Србија је до сада потписала споразуме о слободној трговини са ЕУ, Цефтом (који покрива све државе у региону), Русијом, Белорусијом, Казахстаном и Турском.
Аналитичар Бранко Павловић указује да су споразуми о слободној трговини који смањују зависност од ЕУ добри, али да они сами по себи нису довољни.
"Ти споразуми су увек добродошли зато што смањују ризике од везивања за западна тржишта, која су под контролом земаља које нам раде о глави. Оно што недостаје је једна економска политика у Србији која би омогућила да се развијају домаћа снажна привредна друштва, која би могла да их искористе", истиче он за РТ Балкан.
Павловић зато указује да су ти споразуми о трговини добра, али не и довољна вест.
"Није довољно само потписивање споразума, они не могу ефективно да се искористе ако немате домаћа предузећа, а она не могу да послују без потпуно другачијег економском окружења."
Економиста и професор др Бојан Димитријевић сматра да је сваки споразум који доведе до смањења царина добар, осим ако не постоје велики дисбаланси између увоза и извоза, зато што могу да поспеше трговину.
"Знам да је својевремено египатски председник долазио овде и да су показали интересовање за наше жито, што би могло да буде један од фактора", додаје он.
Димитријевић подсећа да су Египат и УАЕ од ове године чланице БРИКС-а, те да ови споразуми Србију приближавају том формату.
"У принципу, свака диверсификација у економији добро користи, јер се смањује ризик и зависност од уже групе партнера. Знамо шта смо све доживели од ЕУ, а она је и даље двотрећински партнер у трговини. Зато је свако смањење зависности од ЕУ, у којој нас многе државе сматрају геноцидним народном, пожељно", закључује он.
Колики ће бити реалан ефекат ових трговинских споразума - остаје да се види. Према подацима Републичког завода за статистику, ЕУ је покривала 63,2 одсто српског извоза и 57 одсто српског увоза. Ако у рачуницу додамо и државе на Западном Балкану, ти проценти расту на 78,6 одсто (извоз) и 61,6 одсто (увоз).
Такође, важно је нагласити да уколико Србија икада постане чланица ЕУ, она ће морати да раскине све своје споразуме о слободној трговини са трећим земљама, пошто ће се придружити споразума које је ЕУ потписала са њима.
