Економија

Запад стрепи од пријатељства Кине и Русије: Сарадња која би могла да уздрма свет утиче и на Србију

Економске везе које су у успону, један од најјаснијих знакова кинеске жеље да преобликује глобалну геополитику у своју корист користећи трговину — и то на рачун САД, а економско пријатељство Кине и Русије могло да уздрма свет, пише "Фајненшел тајмс"
Запад стрепи од пријатељства Кине и Русије: Сарадња која би могла да уздрма свет утиче и на Србију© Mike Mareen - stock.adobe.com

У последњих десет година извоз Србије у Кину је порастао више од 185 пута. Српска економија је у Кину 2012. извезла робе за свега 6,4 милиона долара, а 2023. чак 1,2 милијарде. Упоредо са растом продаје наше робе на овом далеком тржишту, расте и и увоз. А управо тај раст је био повод да "Фајненшел тајмс" Србију, уз Русију и Мађарску сврста међу "пријатељске земље" у које је увоз из Кине драстично порастао у последњих пет година.

ФТ наводи да економске везе између Кине и Русије цветају, али да се суочавају са притиском западних санкција, за које се очекује да ће бити важан фокус разговора током 43. сусрета два лидера, Владимира Путина и Си Ђинпинга. Билатерална трговина износила је 240 милијарди долара прошле године, 26 одсто више у односу на годину дана раније, према подацима кинеске царине, при чему је Кина испоручила робу, од аутомобила и индустријских машина до паметних телефона, док је руске енергенте плаћала милијардама долара.

Аналитичари на које се ФТ позива кажу да су економске везе које су у успону, један од најјаснијих знакова кинеске жеље да преобликује глобалну геополитику у своју корист користећи трговину — и то на рачун САД и због тога истичу да би економско "пријатељство" Кине и Русије могло да уздрма свет.

Друга по величини светска економија тврди да је највећи трговински партнер 120 земаља и да са већином држава послује без обзира на њихову политику. То јој даје растућу улогу економског покретача великог броја земаља, укључујући оне које су антагонистичке према Западу предвођеном САД, као што су Русија, Белорусија, Иран, Северна Кореја и Венецуела.

Укидање царина ветар у леђа расту трговине 

Србија је у октобру прошле године потписала Споразум о слободној трговини са Кином, чији значај је апострофиран и недавном посетом кинеског председника Си Ђинпинга Београду. Стручњаци указују да ће укидање царина дати ветар у леђа расту робне размене и да би Србија могла имати користи због повећаног обима трговине и веће конкуренције, али и због шансе за већи прилив инвестиција из Кине. 

Споразум обухвата 10.412 тарифних позиција, или једноставније српских производа на које ће бити одједном или постепено укинуте царине и 8.930 кинеских производа. За око 60 одсто тарифних ознака, царине би требало да буду укинуте од 1. јула, додатних око 16 одсто после пет година, још око 10 одсто после десет година, а још око четири одсто након 15 година. Када после 15 година прође прелазни период, за око 90 одсто тарифних ознака неће бити царине.

На листи производа које највише увозимо из Кине на првом месту је неразврстана роба, затим паметни телефони, разне машине и делови гасних турбина. Једна од највећих користи за грађане као потрошаче и привреду од овог споразума могло би бити појефтињење увозне робе из Кине због смањења и укидања царина, док с друге стране, економисти указују да то значи мањи приход у буџет од царина.

Кинеске компаније највећи извозници из Србије

Према подацима које је објавило Министарство финансија, највећи извозници из Србије у 2023. години биле су кинеске компаније. Вредност извоза 15 највећих извозника прошле године била је седам милијарди евра, од чега су трећину тог износа оствариле фирме које на иностраним тржиштима продају бакар, злато и челик.

На првом месту је "Зиђин мајнинг Србија", власник рудника "Чукару Пеки", а на другом "Зиђин копер". На трећем месту је "Хбис група Србија", власник железаре у Смедереву.

Њихово пословање допринело је да водећи извозни производи Србије у Кину буду руде бакра и концентрати у висини 68 одсто укупног извоза и катоде и секције катода од рафинисаног бакра са 24 одсто извоза. 

Прошле године је извезено руде и концентрата бакра у вредности 842,6 милиона долара и 301 милион долара производа од бакра. Ако томе додамо да је иза бакра најважнији извозни производ дрво, и то углавном необрађено или просто обрађено са 32,5 милиона долара, дођемо до тога да је Србија заправо сировинска база, наравно у оквиру својих скромних могућности, другој по величини светској економији. 

"Ово је политичко партнерство из кога је произашла и прилика за привреду, пре свега због Споразума о слободној трговини, који постаје функционалан од јула ове године. Чињеница је да ми тамо извозимо углавном сировине, челик, бакар, резану грађу и друго. Имамо врло висок дефицит у размени, готово 3,5 милијарде евра, према подацима за 2023. Било би добро да се промени та извозна структура, односно да се смањи дефицит, а то значи да кинеско тржиште буде доступније за наше, на пример, прехрамбене производе", сматра Бојан Станић,  помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС.

С друге стране, из Кине смо прошле године увезли робу вредну 4,86 милијарди долара. Пре десет година, вредност увезене робе је била је 1,5 милијарди долара.

Стручњаци указују да ће, домаћи привредници, пре него што искористе могућности које им нуди споразум са Кином, морати да повећају производњу, али и да размотре колико им се продаја због скупог транспорта исплати.

Агроекономиста Милан Простран за РТ Балкан каже да је сваки споразум о слободној трговини двосмерна улица, да тражи добру организацију и озбиљан развојни програм, али и много новца. Он сматра да Србија, да би повећала извоз, мора прво да унапреди производњу, а да ће то бити тешко без конкретних инвестиција.

"Морамо, ако желимо да будемо озбиљни партнери, пре свега да себе организујемо, да видимо шта ми то стварно можемо да произведемо. Са садашњим сточарством не можемо да направимо озбиљне кораке, јер од такозвана четири К, која су најважнија у трговини, ми имамо само једно, а то је квалитет јунећег меса, док нам недостају количина, конкурентност и континуитет. Ми ни капацитетом бивше Југославије нисмо могли да одговоримо на захтеве кинеског тржишта", указује Простран.

Колико Европа увози из Кине?

Извоз Кине у Европску унију у последњих десет година расте по просечној годишњој стопи од осам одсто, са изузетком прошле године када је опао за 14% на међугодишњем нивоу и када је износио 464 милијарди евра. С друге стране, увоз Кине из ЕУ просечно годишње растао је по стопи од 5%, што показује да је упркос свим изазовима последњих година Кина повећала спољнотрговински суфицит у размени са ЕУ значајно за последњих 10 година.

"Рекордна вредност тог суфицита остварена је у 2022. години када је износила 265
милијарди евра, да би у 2023. години овај показатељ опао за око 23%, односно на ниво до око 204 милијарде евра. Према обиму размене, реч је изузетно значајној сарадњи између два економска партнера са закључком да је Европа та која је зависнија од кинеских производа, као и да је та сарадња ометена разним ограничењима последњих година", кажу у ПКС за РТ Балкан.

image