Мошти Светог Јустина Ћелијског на челу Спасовданске литије у Београду

На челу Спасовданске литије у Београду која ће се кретати градским улицама од Вазнесењског до Светосавског саборног храма, у четвртак 13. јуна биће кивот са моштима Светог Јустина Ћелијског.

Дочек Светих моштију које стижу из његовог заветног храма у Ваљеву заказан је за среду 12. јуна у 17 часова у цркви Вазнесења Христовог.

Мошти ће следећег дана, на сам празник у 19 сати бити изнете из цркве и у литији однете до Храма Светог Саве.

Јубилеј рођења и упокојења аве Јустина

Светитељ Ава Јустин (Благоје Поповић), познати духовник СПЦ и професор Богословског факултета, управо је рођен на Благовести, 7. априла 1894. године у Врању, а упокојио се у Манастиру Ћелије, такође на Благовести 1979. године.

У Манастир Ћелије дошао је принудно после Другог светског рата, као један од опасних грађана по нову власт.

Ту је био преко тридесет година и написао књиге, које су превођена на неколико десетина језика.

Био је велики противник екуменизма у православљу називајући га именом свејерес. Своје ставове о томе изнео је у књизи "Православна црква и екуменизам".

Битно је допринео развоју теолошког концепта светосавља. Јустин Поповић је за светитеља СПЦ проглашен 2010. године.

Историја градске славе 

Градска слава Београда Спасовдан обележава се од када је деспот Стефан Лазаревић, 1403. године, устоличио Београд као своју престоницу.

О пређашњем значају Спасовдана довољно говори то што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Празновање градске славе повремено је током историје прекидано, али и настављано.

Данашњу форму прослављања Спасовдана у Београду установио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тадашњи поглавар Цркве Кнежевине Србије.итa, упућеног кнезу Михаилу Обреновићу, године 1863. саграђена је и Вазнесењска црква, и то најпре као војна црква, од 1863. до 1866, која је касније постала парохијски храм. Ова црква успела је да сачува и оригинални барјак управе града.

Посебно велика прослава Спасовдана одиграла се у Београду 1938. године, када се окупило велико мноштво народа: ђака, грађана, војника, свештеника, црквених хорова. После литије у згради општине, патријарх Гаврило Дожић и градоначелник Влада Илић пресекли су славски колач. Један од организатора свечаности био је и песник Сима Пандуровић, који је био начелник Одељења за културу општине Београд.

Последња литија на Спасовдан у поратном Београду догодила се 1947. године. У летопису Вазнесењске цркве записано је да су литију те године каменовали скојевци, а исте године је и забрањена.

Последњи пут обновљено је скромном литијом око цркве, 1992. године. Годину дана касније, улицама Београда прошла је Спасовданска литија, први пут после 46 година.

На велики празник прошле године у литији су ношене мошти Светог Николаја Велимировића.

Спасовдан се прославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље. Затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео на небо.