Циљ НАТО-а на Косову и Метохији 1999. године је био потпуно другачији од онога што је дефинисано Резолуцијом 1244, јер је НАТО желео да постигне споразум којим ће му цела територија тадашње Савезне Републике Југославије бити доступна за несметан пролаз и да територију наше јужне покрајине претвори у нешто што треба да буде независна држава, изјавио је данас посланик у Скупштини Србије Милован Дрецун, поводом годишњице доношења ове резолуције у Уједињеним нацијама, 10. јуна 1999. године.
"На њихову жалост због изузетно снажног отпора који смо пружили уз невиђен хероизам и јунаштво припадника наших снага безбедности, били су принуђени да мењају те циљеве и да се рат заврши, да условно кажем компромисно. Дакле, ни једна ни друга страна нису потпуно оствариле своје циљеве", рекао је он за ТВ Пинк.
Додао је да се Србија успешном војничком одбраном изборила да добије Резолуцију 1244 која, према његовим речима, представља нашу главну тапију на Косово и Метохију.
Дрецун је оценио да иако Резолуција 1244 има одређене замке, она заправо гарантује територијални интегритет и предвиђа да ће до коначног политичког решавања статуса Косова и Метохије функционисати привремена суштинска самоуправа на КиМ.
Одговарајући на питање да ли би ситуација на Косову и Метохији била другачија да се поштује резолуција УН, рекао је да би свакако била другачија и да не бисмо имали ситуацију коју сада имамо.
"Прво што је супротно постигнутим договорима је то што није извршена суштинска демилитаризација, односно што није расформирана ОВК, него им је дозвољено да три месеца након доласка међународних снага дивљају са наоружањем и изврше ужасно етничко очишћење. Тада је протерано више од 250.000 људи, највише Срба, али и Рома са Косова и Метохије", навео је Дрецун.
Као посебно важно је нагласио, да када се говори о Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму у Куманову, што су договори постигнути са КФОР-ом односно са Уједињеним нацијама, а управо то је НАТО хтео да избегне по сваку цену.
"Он је желео да наша држава, тадашња Савезна Република Југославија капитулира. Капитулација је нешто сасвим супротно од резолуције која је добијена. Јер, када капитулирате, војска баца наоружање, а територију преузима неко ко је окупатор и врши окупаторску власт", рекао је Дрецун.
Додао је да је за разлику од тога постигнуто решење које јесте тешко по нас, јер смо морали да повучемо припаднике наших снага безбедности и државну администрацију али је територија остављена под контролом УН.
"Да је направљен договор са НАТО-ом ситуација би данас била другачија и потпуно изгубљена што се тиче Косова и Метохије", закључио је Милован Дрецун.