Србија и Балкан
Рушитеље Дејтона рушити на Ист Риверу: Дипломатска борба Београда и Бањалуке
За односе у Босни и Херцеговини најбоље је враћање Дејтонског споразума на "фабричка подешавања", јер се показало да свака његова промена штети БиХ
Вођени тачком 19 Декларације о заштити националних интереса и политичких права и заједничкој будућности српског народа, донете на Свесрпском сабору 8. јуна, Београд ће, заједно с Бањалуком започети јачу дипломатску активност како би се целом свету указало на погубне последице вишегодишњег кршења Дејтонског споразума. Главни циљ је да се овај важан документ врати у живот у свом изворном облику.
Место да се "чешља" Дејтонски споразум и укаже да произвољна тумачења која не одражавају његову садржину јесте Савет безбедности Уједињених нација.
Својевољним тумачењем Дејтонског споразума, и отимањем надлежности РС, међународни, махом западни, фактор, на иницијативу политичког Сарајева, годинама развлашћује Републику Српску и отима јој надлежности које је добила документом потписаним 1995. Бошњачки политичари притом "заборављају" да би крахом Дејтона нестала и БиХ, јер је Српска у тај документ унела своју независност.
За односе у Босни и Херцеговини најбоље је враћање Дејтонског споразума на "фабричка подешавања", јер се показало да свака његова промена штети БиХ, слажу се саговорници "Вечерњих новости".
Председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић каже за "Новости", да Србија и Српска не треба ништа да раде исхитрено и да за сваки будући потез треба да се уради одлична припрема, а како би резултати били као у случају резолуције о Сребреници коју је подржало мање од половине чланица УН.
"Морамо упознати људе широм света с Дејтонским споразумом и какве је промене он претрпео. И, наравно, треба истаћи да су Срби за мир. Кад се буде искристалисала спољна политика Србије и Српске по овом питању, онда можемо да очекујемо повлачење конкретних потеза на међународној сцени. Не треба да журимо", истиче Стевандић.
Дипломата у пензији и некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић каже је да "Србија као потписница и гарант Дејтона има сва права да указује на кршење документа, а таквих случајева има колико хоћете".
"Такозвани високи представник Кристијан Шмит је неовлашћени представник, јер га СБ УН није прихватио. Може да се затражи предлог новог представника и да се види да ли би њему СБ УН дао зелено светло. Када разговарамо о примени Дејтонског споразума, поставља се питање како може амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија да спроводи одлуке за које нема овлашћења Председништва БиХ", објашњава Бранковић.
Наводи и да тренутна ситуација на терену у БиХ не одговара никоме, осим великим силама: "Оне никада не гасе кризна жаришта, већ их стварају по потреби, а сада то чине да би сакрили проблеме у украјинско-руском сукобу."
Историчар Станислав Сретеновић истакао је да су мир и просперитет Срба у Србији и РС главна порука са Свесрпског сабора који је дошао као симболички значајан чин неслагања с понижењима и колективном кривицом која се Србима приписује.
"Србија је стала иза Дејтонског споразума, а исто тако је РС стала иза Резолуције СБ УН 1244 којом се потврђује територијална целовитост Србије. Веома је добро што ће и Србија и Српска прослављати Сретење 15. фебруара, али и пробој Солунског фронта", указује Сретеновић.
Професор Уставног права Радомир Лукић навео је да је доста тога од изворног Дејтона деформисано, а да се то десило када су у политичке процесе у БиХ увучена два тела која нису део дејтонске институционалне и правне структуре - Савет за спровођење мира (ПИК) и његов Управни одбор.
Подсетивши да су на потпуно погрешан начин политичким процесима уведени и високи представник и ОХР, Лукић је указао да су та четири тела надуставни и екстрауставни фактори, који делују доста самовољно и уз подршку западних држава.
Како каже, до деструкције изворног споразума и до преношења надлежности Републике Српске и ФБиХ дошло је и успостављањем Суда и Тужилаштва БиХ, нестајањем Војске Српске и војних компоненти ФБиХ, те узимањем пореских надлежности ентитета и преношењем на БиХ.
Према Лукићевој оцени, потпуно је погрешна теза да је Дејтонски споразум превазиђен и да је обавио своју првобитну функцију заустављања рата и успостављања мира. Он истиче да би елиминација Дејтона и оваквог уставног уређења Босне и Херцеговине довела до нових сукоба и онемогућила било какав опстанак БиХ.
"Та погрешна теза, односно контратеза, долази од људи који се не разумеју у стварне односе у БиХ. Србима и Хрватима, а посебно Србима, та ствар је још чуднија када виде да се од Србије одузима Косово по националном принципу, а овде у БиХ се не примењују такви принципи", закључио је Лукић.
