Србија и Балкан
Приштина слави "ослобођење": Од Булевара Клинтона, преко споменика, до билборда са ликом Била
Пре пет година, на претходну округлу годишњицу "ослобођења", бивши амерички председник посетио је "Косово" у друштву са Мадлен Олбрајт, са сетом се сећају многи у Приштини. Данас је послао само поруку
Изузетно је данас свечано у Приштини. Слави се 25 година "ослобођења од Србије", односно две и по деценије од уласка НАТО тенкова у српску покрајину. Албански медији јављају да је од зоре у граду атмосфера слављеничка.
Председница привремених институција Вјоса Османи још јутрос је на Фејсбуку објавила видео-снимак који почиње изјавом Била Клинтона о почетку бомбардовања СР Југославије 24. марта 1999. године, а на снимку се појављује и слика Тонија Блера, који је пре два дана у Приштини одржао "историјски говор" и упознао шест Тониблерова – Албанаца који су у знак захвалности понели његово име. На снимку Вјосе Османи је и изјава националног хероја терористе Адема Јашарија.
На свечаној седници скупштине тзв. Косова, другој у три дана, данас ће говорити Бајрам Бегај, председник Албаније, док је Еди Рама, премијер те земље, пре три дана демонстративно одбио да присуствује ових догађајима, ако на њима буде Аљбин Курти.
Главна улица Приштине окићена је јутрос транспарентима на којима је специјални лого, у црно-црвеној боји на белој позадини, са мотивима који би требало да подсете на албанску историју. На транспарентима је још исписано "25 година", а поред је бели голуб који симболизује мир и слободу као и симбол двоглавог и – "будног орла".
Испод двоглавог и "будног орла" данас ће марширати припадници тзв. косовских безбедносних снага, а биће и других свечаних догађаја.
Ове године, Бил Клинтон, иако је округла годишњица "ослобођења", није дошао. На годишњицу, на друштвеним мрежама објавио је тек поруку у којој подсећа да су НАТО снаге пре 25 година "успешно протерале српске снаге са Косова окончавши деценију репресије и бруталне кампање етничког чишћења". Уз поруку на мрежи Икс постављен је видео у коме се Клинтон обраћа Американцима пре 25 година "поводом победе НАТО-а и успешног протеривања српске војске".
А пре само пет година, на претходну округлу годишњицу, са сетом се данас сећају многи у Приштини и на Косову, Бил Клинтон био је гост тадашњег председника, садашњег хашког притвореника Хашима Тачија.
Дан је у Приштини био сунчан, Сунце је весело грејало, булеваром Била Клинтона у центру града доминирао је велики билборд са његовим ликом, а споменик Билу Клинтону у Булевару Била Клинтона био је такође окупан Сунцем.
Око две хиљаде грађана Приштине носили су заставе и заставице САД, заставе САД, као и Хрватске и ЕУ. Могле су се пазарити и на главној улици за један евро за малу и пет долара за велику америчку заставу, а Клинтон је окупљеним, тада је на Тргу Скендербега био и данас из познатих разлога одсутни премијер Албаније Еди Рама, одржао говор.
Ипак, Билу је тог дана у Приштини шоу украла бивша државна секретарка Мадлен Олбрајт која је најављена и која се на бини појавила и отпоздравила окупљеним фановима као да је на рок концерту. Читав трг се тресао од громогласних поздрава некадашњој секретарки.
Истина, после су неки мрзитељи приметили да на Тргу Скендербега јесте било америчких и хрватских застава, али не као некада. Испоставило се и да су продавци америчких застава остали кратких рукава, успели су продају тек који комад. Било је и народа, али не као некада.
Тог дана, у присуству Била и Мадлен, први је говорио председник Тачи, кога је део окупљених поздравио аплаузом, а део, негде иза његових леђа десно, дочекао звиждуцима и повицима негодовања, па ја атмосфера на трен била неугодна.
Бог свет зна шта се иза кулиса још дешавало. Бил је тог дана на скуп закаснио читавих 38 минута, кад се напокон на јунској врућини појавио, на тргу је раширена огромна застава дуга 20 метара састављена од застава Албаније и САД ушивених по пола.
Иза Клинтона говорила је госпођа Олбрајт која је тада још била жива. Дочекана је двоминутним аплаузом, правим салвама одобравања, а већ првом реченицом да је "Косово независна држава" и да "заслужује да га сви признају", одмах је купила све присутне на Тргу Скендербега.
"Волим ову земљу", рекао је тог дана на скупу у Приштини Бил Клинтон, пар стотина метара од Булевара Била Клинтона и мало даље од споменика Билу Клинтону, као и билборда са ликом Била Клинтона.
На скупу је био и Стипе Месић, а чим се његов лик појавио на великом екрану, људима у првим редовима подељене су хрватске заставице, како би њима могли весело да машу.
Тако је тог дана било на Тргу Скендербега, са сетом и тугом се данас, на 25. годишњицу ослобођења сећају многи у Приштини. У међувремену, Олбрајтова је преминула, Бил Клинтон није могао да дође, већ је само послао поруку. Није стигао ни Еди Рама, дошао је само Тони Блер, али он је друга лига.
Тог 12. јуна 2019. године са тугом се касније, говорећи на комеморацији Мадлен Олбрајт априла 2022. присећао и сам Клинтон испричавши да је "посета Косову са њом био један од најлепших догађаја којих се сећа".
"Бил Клинтон је најзаслужнији за слободу Косова", оценили су и 1. новембра 2009. године приштински медији, када је Бил Клинтон такође био у пријатељској посети "Косову". Примио га је тадашњи премијер, данашњи хашки заточених Хашим Тачи.
Тог дана, са сетом се данас сећају многи у Приштини, у Булевару Била Клинтона откривен је споменик Билу Клинтону.
"Клинтон долази на Косово у тренутку када су односи Косова и САД на највишем нивоу. Он је супруг државне секретарке Хилари Клинтон, као главне особе у америчкој дипломатији која може убрзати процес признавања Косова", писала је тог дана приштинска штампа.
А 12. јуна 1999. године, после говора Клинтона и Олбрајтове, у слављеничкој атмосфери, срео сам и једног Србина, Милоша П. из Грачанице.
"Сећам се и ја 12. јуна 1999. Тешки су то тренуци били за мене и породицу, долазак НАТО снага у Грачаницу. Дошли су на тенковима, Енглези, мада, међу њима 90 посто били су Албанци. Као зликовци су се одмах понели према нама. Тешко ми је данас и да чујем имена људи који су на прослави у Приштини много су нам зла нанели, а камоли да коментаришем шта мислим од њима. Не воле њих ни Албанци и они умиру од последица бомбардовања, више него ми, али морају да их подржавају. Сећам се данас мог рођака Мила кога су киднаповали негде код Гњилана, један Енглез из KФОР-а хтео је да нам помогне да га нађемо, експресно су га за 24 сата вратили у Енглеску", испричао ми је тог дана Милош.
