Када, 28. јуна, већина Срба буде славила један од најзначајнијих дана у историји нашег народа, Видовдан, дан сећања на Косовску битку и зачетак Косовског завета као кључног момента српског националног идентитета, група људи усред Београда, под плаштом "културе", промовисаће сепаратистичку творевину "Косово".
И иначе контроверзни фестивал "Мирдита, добар дан" који отворено промовише независност лажног "Косова", а обично се одржава у мају, сада је, баш у години када је Приштина добила ветар у леђа на свом путу ка Савету Европе, укинула динар, и наставила упаде у српске институције, померен на један од најзначајнијих датума у историји Срба, а нарочито Срба из јужне српске покрајине, протериваних и прогоњених Срба са Косова и Метохије.
Видовдански удар на Устав
"Ми смо неколико пута померали датум одржавања Свесрпског сабора, а подносиоци резолуције о Сребреници су два пута померали термин Генералне скупштине Уједињених нација, па је у том тренду и екипа коју чине ЕУ, Рокфелер фондација и Сорош (финансијери фестивала) па и они померају свој догађај. Само га они заказују на лукав начин - од 27. до 29. јуна, односно, праве проширени Видовдан током кога ће извршити удар на Устав, говорећи о бољим односима Косова и Србије, што је исто као да говоре о односима Ниша и Србије", оцењује редитељ Драгослав Бокан.
Циљ фестивала јесте, кажу организатори, "да Србији приближи косовску културну сцену и обрнуто, да публици са Косова представи савремену културно-уметничку сцену Србије".
"'Мирдита, добар дан!' кроз спој представника српске и косовске културе тежи размени уметничких идеја и стварању традиције сарадње. Кроз размену уметничких идеја, дебате и дискусије о савременим друштвеним и политичким проблемима фестивал доприноси напорима на изградњи трајног мира и нормализацији односа између Србије и Косова", опис је на сајту фестивала из кога се већ чита намера организатора да "Косово" усред Београда представе као нешто другачије од Србије, иако је реч о духовној колевци српског народа.
Покушаји да се културна баштина Косова и Метохије представи као нешто независно од Срба и Србије нису нови, и осим на овом фестивалу, видимо то и кроз приштинско својатање српских манастира и споменика.
Фестивал који се одржава у Београду је тако, само "трејлер" дугометражног филма који се већ деценијама одвија у јужној српској покрајини: отимање и присвајање свега са предзнаком "српски".
Пале ватру па цокћу над њом
"Та врста безобразлука и гурања прста у око Србима је невероватна, и циљ је да се изазове реакција код национално орјентисаних људи, да се деси неки хаос, па да они кажу како Срби никог не пуштају да нешто каже и све доживљавају аутистично и шовинистички. Циљ им једа испровоцирају сукоб, па да се чуде над сукобом. Да запале ватру, па да онда гледају у ту исту ватру и цокћу . Цео тај фестивал од почетка има функцију да изазове узнемирење, јача аутошовинизам, исмева, иритира наше ране, и цепа нашу црнину", уверава Бокан.
И сама најава да ће се оваква манифестација одржати баш на Видовдан, већ је изазвала бурне реакције, па и корисници Икса (Твитера) тумаче овакав избор датума као провокацију.
"Зар за Видовдан у Србији да се одржи антисрпски скуп у условима када нам Курти хапси српску браћу и српске докторе по КИМ?", упитала је корисница Икса Милена Богдановић.
Профил "Косово је срце Србије" оценио је ту "случајност" као "врхунац безобразлука и лицемерја".
"У Београду ће бити одржана шиптарска манифестација под именом 'Мирдита' која јасно пропагира независност Косова и шири пропаганду о 'српској агресији', али перфидно кроз фразу 'хајде да се помиримо'. Мирдита, лаку ноћ, Србијо, и нећемо се помирити", поручили су.
И активиста Предраг Аздејковић има своју теорију по питању одабраног датума за одржавање фестивала.
"Иницијатива младих намерно закаже 'Мирдита, добар дан' за Видовдан и моли бога да дође до неког хаоса и насиља, како би опет могли да буду жртве и да кукају иностраним партнерима и донаторима како им треба повећати финансирање! Не наседајте на мамац! Игноришите провокаторе!", навео је он.
Бокан за РТ Балкан прецизира да фестивал "Мирдита, добар дан", није албански, већ да је реч о антисрпском догађају.
"Читава идеја је иритирање Срба, антиуставно и национално иритирање и политичка провокација. То је као кад би неко хтео да на Ташмајдану подигне споменик терористи Јашарију, а онда се љути што су се Срби побунили, и каже - 'ето какви су Срби, не воле споменике'. Људи су револтирани што неко под тако смешним изговорима промовише антисрпски фестивал на Видовдан, у сред Београда, а онда се прави луд и пита коме смета мирољубиви фестивал", истиче Бокан додајући да је функција фестивала да изазове сукоб и Србе представи у лошем светлу.
Да је читав фестивал који организују Иницијатива младих за људске групе, Грађанске иницијативе које су нам познате као организација која стоји иза "Прогласа", као и приштинска организација "Интегра", прст у око страдањима српског народа на Космету, показује и његов програм.
Ове године, тако манифестацију отвара позоришна представа "Отац и отац" по тексту Јетона Незираја, у режији Куштрима Кољићија.
То је, кажу организатори "комад који нас подсећа на губитке и преко 1600 несталих особа након рата на Косову који се завршио пре 25 година. Аутор и режисер представе показују нам како незамислива туга може да утиче на једну породицу. Ова представа, коју критичари описују као 'агресивно тужну', соучава публику са наслеђем рата на Косову и универзалношћу патње породица несталих особа".
Међу несталим особама је иначе више од 570 Срба и неалбанаца, чија судбина, највише због незаинтересованости приштинске власти, никада није расветљена.
Како ће се у комаду приказати српска страдања и нестанци, остаје да се види, али пређашње изјаве аутора комада Незираја, не обећавају, будући да смо га већ слушали како, критикујући српско позориште у Грачаници, и једну од српских представа, тврди да су у њој "Срби приказани као главне жртве на које велике силе бацају бомбе".
Јер Срби, иначе, нису жртве на које су велике силе бацале бомбе?
И најава дебате "Суочавање са постратним афективним наративима" поприлично речито говори о идејама које се одашиљу са овог фестивала.
"Кроз разговор о наслеђу након рата које се наслања на афективне политичке, друштвене и културне наративе који су окупљени око националистичке агенде, негације насилне прошлости и моноетничког становишта, желимо да одговоримо на питање како навигирати у таквом контексту", наводи се.
Друга дебата, која ће уједно бити и промоција књиге "Записи црва Смолинског" младог писца Азема Делију, односиће се на питање "суочавања са теретом рата/наслеђа, као и импликацијама које оно данас има на односе Косова и Србије", навели су организатори.