Србија и Балкан
Република Српска без имовине је само љуска: Притисак за укидање Српске ће расти
Уставом БиХ одређено је да државна имовина спада у надлежност ентитета, а међу набројаним питањима која спадају у надлежност институција БиХ не налази се ниједно које указује на надлежност над "државном имовином", каже професор Уставног права Синиша Каран
Имовина која се налази на подручју Републике Српске, била покретна или непокретна, припада Републици Српској. И само Српска може њоме да располаже.
Ово пише у Дејтонском споразуму, али без обзира на јасне одреднице, упорно трају покушаји да се од РС одузме оно што јој припада и константно се понавља прича о државној имовини БиХ, иако се она у чувеном документу из 1995, којим је заустављен рат, и не спомиње.
Наопака идеја о отимању имовине потекла је од Канцеларије високог представника у БиХ, подржао ју је Уставни суд, а све са циљем да се Српској "вежу руке", одузме финансијска способност, отме имовина као једно од главних обележја државности и независности и тако трасира пут за њено укидање и свођење на љуштуру. У пракси би то значило да сва природна богатства - шуме, реке, рудници, путеви чија је вредност непроцењива, припадну Сарајеву и оно би њима газдовало - продавало, давало концесије, одређивало где може шта да се гради...
Ова тема додатно је подгрејана после одржавања Свесрпског сабора на којем је донета Декларација која предвиђа јединство Срба и инсистира на спровођењу изворног текста "Дејтона", а не произвољним тумачењима. А једно од таквих је и подвала Амбасаде САД на чијем је челу Мајкл Марфи, која у причу о имовини уводи Споразум о сукцесији из 2001. године, који се односи на начин уређења југословенске имовине и нема никакве веза за правилима коме шта припада унутар БиХ.
Причу о "државној имовини БиХ" закувао је још 2005. тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, који је наметнуо Закон о забрани располагања, како је тада написао, "државном имовином БиХ". Ешдаун је поручио да ова одлука важи док се не усвоји Закон о располагању државном имовином БиХ на нивоу БиХ, а којим би се утврдило која имовина припада ентитетима а која централној власти. Овај закон никада није усвојен у институцијама БиХ.
Професор Уставног права Синиша Каран објаснио је за "Новости" да је Република Српска, у процес стварања новонастале државне заједнице БиХ, унела свој укупни државноправни капацитет, али и капацитет своје имовине, тако да БиХ на територији Републике Српске има на располагању само онолико имовине колико јој Српска уступи.
"Устав БиХ ни на који начин не упућује на то шта се сматра 'државном имовином'. Реч 'државна имовина' се не помиње уопште, ни тим ни било којим другим називом", истакао је Каран.
Он је указао на кључну одредницу дефинисану Уставом БиХ која говори да државна имовина спада у надлежност ентитета – генерална клаузула или пресумпција надлежности у корист ентитета, као кључно обележје федералног принципа поделе надлежности у свакој сложеној држави у свету, па тако и у БиХ. Појаснио је да се међу набројаним питањима које спадају у надлежност институција БиХ не налази ниједно које указује на надлежност над "државном имовином".
"Пошто овлашћење над 'државном имовином' није Уставом изричито дато институцијама на нивоу БиХ, у складу са чланом 3, надлежност над државном имовином припада ентитетима и наглашавам – институције БиХ могле би евентуално имати у власништву имовину која се користи превасходно за функције и овлашћења која Устав изричито даје нивоу БиХ, али по овлашћењу ентитета", истакао је Каран.
У прилог овој тврдњи, наводи професор, иду и неки други анекси Дејтонског споразума.
"Анекс 9 је споразум РС и Федерације БиХ о оснивању јавног транспортног предузећа ради организовања и рада саобраћајних капацитета као што су путеви, железничке пруге и луке, на њихову обострану корист. Анекс 8 уређује формирање заједничке међуентитетске комисије за очување националних споменика, чији је мандат утврђивање као националног споменика, покретне и непокретне имовине од великог значаја за групу људи са заједничким културним, историјским, верским и етничким наслеђем, као што су споменици архитектуре, уметности или историје, археолошка налазишта, групе грађевина и гробља", наводи Каран.
Он додаје да исти Анекс 8 каже: Ентитет на чијој територији се имовина налази: (а) настојаће да предузме одговарајуће правне, научне, техничке, административне и финансијске мере потребне ради заштите, конзервирања, презентације и санације имовине и (б) суздржаће се од било каквих намерних мера које би могле оштетити имовину.
"Дакле, јасно предвиђа да ентитети имају искључиву надлежност над питањима која се тичу имовине. Не може се дозволити неуставна трансформација уставне структуре БиХ нити пренос надлежности који води ка једном циљу – унитарној БиХ. Тај експеримент неће успети јер раде против Устава и Дејтонског споразума! БиХ нема своју имовину, имовина припада ентитетима, сва природна и јавна добра која се налазе на територији ентитета искључиво њима и припадају", закључује Каран.
