Москва упозорава: НАТО наоружава Приштину, помаже им да оформе војску

НАТО снабдева Приштину оружјем и помаже јој да створи сопствену "војску", што није дозвољено Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, изјавила је званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова на брифингу.

Уз прећутну сагласност Запада, самопроглашене косовске власти газе права српског становништва на КиМ, воде политику протеривања Срба са исконски српских територија, навела је Захарова.

Пре 25 година, 10. јуна 1999. године, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, којом је основана Мисија привремене управе Уједињених нација на Косову (УНМИК), подсетила је Захарова и навела да је та одлука омогућила да се сукоб у бившој Југославији пренесе у политичке оквире.

Према њеним речима, Резолуцијом 1244 су постављени темељи међународног правног оквира за косовско решење, којим је консолидован суверенитет Србије у односу на овај регион.

Међутим, западне земље су изабрале пут саботирања одредби поменуте одлуке Савета безбедности УН и на сваки могући подстичу сепаратистички став администрације косовских Албанаца, навела је Захарова.

У таквим условима, наставила је Захарова, више него икада је потребно пуноправно присуство УН у српској аутономној покрајини Косово и Метохија, пре свега да би се осигурала безбедност, стабилност и поштовање људских права у региону.

"Русија подржава активности Мисије и залаже се за очување њеног кадровског и финансијског потенцијала. Верујемо да само УНМИК, а не 'власти' у Приштини, има право да представља Косово у складу са Резолуцијом Савета безбедности бр. 1244", истакла је Захарова.

Москва полази од тога да решење косовског питања мора да буде прихватљиво за Београд, да се заснива на Резолуцији СБ УН 1244 и да на крају то решење одобри Савет безбедности УН.

На Југославију бачено 14.000 бомби и испаљено више од 2.000 ракета

Прошло је 25 година од завршетка операције "Савезничка снага", варварске агресије НАТО-а на суверену Југославију, током које је убијено преко две хиљаде цивила, укључујући 89 деце, подсетила је Захарова, поводом 10. јуна, када је НАТО агресија, коначно, завршена. Запад је, подсећа, "ове жртве цинично уврстио у категорију 'колатералне штете', чиме је показао да се према људским животима односи као према потрошном материјалу".

"Током 78 дана такозване 'хуманитарне интервенције' НАТО-а, на Југославију је бачено 14 хиљада бомби и испаљено више од две хиљаде ракета. Касетне и високоексплозивне гранате су биле широко коришћене. Масовна употреба муниције са осиромашеним уранијумом изложила је огромна подручја на Балкану радиоактивној контаминацији. Тешке последице ове еколошке катастрофе по здравље људи постоје и данас. За њено превазилажење потребне су деценије, ако не и векови", објаснила је портпаролка МСП-а.

Захарова је нагласила да је "авијација НАТО-а претежно гађала цивилне објекте", међу којима су:

• десетине хиљада стамбених домова и станова;
• више од 300 индустријских и енергетских објеката, укључујући рафинерије нафте, електране, далеководе;
• преко 350 саобраћајних и комуникационих објеката – аеродроми, мостови, железничка инфраструктура, бензинске пумпе, поште;
• око 50 здравствених установа, око 100 вртића, школа и универзитета;
• десетине историјских и архитектонских споменика, цркава и манастира.

"Све методе које је Запад користио против Срба, данас користи против Руса у Украјини рукама кијевског режима", рекла је Захарова.

Укупна штета бомбардовања за југословенску привреду износила је, према различитим проценама, од 30 до 100 милијарди долара, подвукла је портпаролка МСП-а Русије.

Ипак, најстрашнији моменти напада из 1999. године били су напади на цивиле, рекла је Захарова.

Она је подсетила на само неке од њих:

• бомбардовање стамбених насеља у Алексинцу од 5. априла;
• ракетни напад на путнички воз Београд–Солун од 12. априла;
• напад на колону избеглица у подручју Ђаковице од 14. априла;
• напад на зграду Радио-телевизије Србије и њених запослених од 23. априла;
• напад на путнички аутобус код Подујева 1. маја;
• бацање касетних бомби на Ниш 7. маја;
• напад на кинеску амбасаду у Београду 7. маја;
• бомбардовање колоне избеглица у селу Кориша код Призрена 14. маја;
• напад на београдски Клинички центар "Драгише Мишовић" 20. маја.

"Ни једно 'извините' нису рекли Србима. За њих је то норма", навела је Захарова.

"САД и њихови савезници, под лажним изговором заштите косовских Албанаца, починили су бројне ратне злочине. Они у стварности нису били мотивисани бригом о људским правима, већ жељом да на исконски српској територији створе сталан извор претњи за Београд. А данас, Запад приморава Србе да се одрекну Косова, подстичући приштинске 'власти' да чисте православно становништво, доводећи на крају регион на ивицу оружаног сукоба", закључила је Марија Захарова.