Слободан Зечевић у "Релативизацији": Макроновом поразу у ЕП допринела ратна реторика ка Русији

У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је разговарала с проф. др Слободаном Зечевићем, стручњаком за европске интеграције и европско право који ради у Институту за европске студије а на тему управо завршених избора за Европски парламент на којим је тријумфовала крајња десница у Француској и Немачкој.

На самом почетку Зечевић истиче да иако ЕП као институција није посебно значајан – нема извршне надлежности у области спољних послова и безбедности већ само саветодавну улогу – ипак има политичку тежину, јер су посланике директно бирали грађани Европе, што му је дало легитимитет, а резултати зато забринули владајуће структуре.

"Резултати су овог пута одјекнули као бомба јер су потврдили константан пораст деснице у последња два-три изборна циклуса. Она је освојила око 30 одсто, што је одличан скор, и то без мађарског Фидеса који није у њеним посланичким круговима. Дакле, резултати избора за ЕП показали су да су грађани ЕУ незадовољни имиграцијом и да су угрожени исламизацијом европског континента", истиче проф. Зечевић.

Такође, каже да му је од пропасти владајућих партија у Француској и Немачкој, посебно зелене опције, ипак занимљивији феномен јачања деснице јер показује да ЕУ упорно не даје одговоре на потребе људи.

Десница јача јер владајућа елита не одговара на потребе људи

"Како не одговара годинама и годинама, онда људи гласају све више за крајњу десницу и стално подсећају да нису добили одговор који су желели од институција ЕУ. Француска је још драстичнији пример. Имали су Републиканску партију, деголистичку, која је увек доминирала тамошњом политичком сценом и која је дала неколико председника, не само Де Гола него и Помпидуа, Ширака, Саркозија, док данас та партија има седам одсто подршке. Да ми је неко у време када сам студирао на Сорбони рекао да ће отац Ле Пен или његова ћерка добити 32 одсто гласова, рекао бих да је то немогуће", појашњава гост "Релативизације".

Према његовом мишљењу у Француској је већ крајем 1970-их и почетком 1980-их било јасно да мора да се заустави имиграција, посебно исламског света, јер она мења природу друштва.

"Француска је почела да личи на блискоисточне земље, питање је да ли она треба да постане сегмент неке друге цивилизације. Та држава је била позната по лакоћи живљења, по доброј храни, винима, женама које су волеле да се расправљају с мушкарцима, да буду слободне. Ако имаш толико исламизованог становништва, ништа више не може бити исто. Дакле, угрожени су основни постулати живота који су они имали", констатује проф. Зечевић.

Што се тиче нормализације екстремне деснице, каже да је се то десило трансфером власти са Жан-Мари ле Пена на ћерку Марин ле Пен, која је схватила да је очева прошлост препрека за освајање власти, тако да је се одрекла, преузела деголистички наратив и постала умерена десница чији је основни циљ да се заустави миграција.

Макрон никада није био зрео за лидера Француске

Имајући у виду да је председник Француске Емануел Макрон, након пораза своје странке Препород, распустио Народну скупштину и расписао изборе, Зечевић сматра да је у питању хазардерски поступак јер је врло мало времена оставио до истих (први круг 30. јун, други – 7. јул).

"Хазардерски је пре свега јер нико није најављивао могућност да се распусти скупштина. Уз то избори се дешавају уочи олимпијаде, која је сама по себи безбедносни изазов. Његова калкулација је да вероватно може да изазове шок код бирача тиме што ће их заплашити доласком деснице на власт", каже саговорник Љиљане Смајловић, те додаје да се Макрон нашао између два блока, десног у формирању и левог који се већ окупио, али и истиче да сада не постоји шанса да се сви удруже против деснице.

Зечевић подсећа да је по прогнозама Ле Пенова врло близу апсолутне већине, али и да постоји могућност да нико не добије већину, или да она освоји тек релативну већину, тако да се Макрон одлуком о ванредним изборима игра с ватром јер ће се парламентарни живот у Француској потенцијално веома закомпликовати.

"Питање је да ли је он икада био зрео за место председника Француске. Емануел Макрон је плод великог финансијског и медијског утицаја на француско друштво. Човек без стварног политичког искуства будући да није учествовао на локалним или паралелним изборима, није  имао контакта с народом. Раније је било немогуће да такав човек дође на тако важну функцију", објашњава Зечевић.

О политичкој кризи у ЕУ и расположењу међу бирачима каже да Унију дрмају два основна проблема – имиграција и економско-социјална ситуација која је директно повезана с ратом у Украјини јер су пре свега Немачка и Француска изгубиле огромне послове у Русији. Не само да су изгубиле енергенте већ су изгубиле и руско тржиште где су били врло присутни.

"Дакле, прво треба да се заустави миграција јер изазива нестабилност, и да се нађе неки договор око рата у Украјини. А ни једно ни друго ниједан политичар у ЕУ не планира, не сме ни да изговори", каже Зечевић.

Такође, додаје он, унутар француског друштва постоји страх од тога да се клизи ка директном сукобу с Русијом.

"То заправо ради Макрон и то је можда допринело његовом поразу на изборима. Марин ле Пен је много умеренија на тему конфронтације с Русима. Прво то није традиционална француска политика, практично од Наполеона није било сукоба већ сарадње и савезништва. Чак и Наполеонов крах и улазак руских трупа у Париз Французи нису запамтили као нешто негативно. То што Макрон до те мере провоцира Русију ни у Француској није најјасније", закључује проф. др Слободан Зечевић.