Две и по деценије од киднаповања у Ораховцу: Судбина многих Срба и даље нерасветљена

Пре тачно две и по деценије, 16. и 17. јуна 1999. године у Ораховцу је на очиглед најближих чланова породица и комшија киднаповано више старијих мушкараца који су одведени у непознатом правцу.

Киднаповани су пензионери Панта Грковић (1939) који је касније идентификован и сахрањен на гробљу иза цркве у Ораховцу и Тика Миљковић који је после неколико дана у заточеништву успео да побегне, пренео је "Радио Гораждевац".

Запаљена српска тробојка у Ораховцу: Ни мртви немају мира од Куртија

О осталој тројици Срба који су тога дана киднаповани, Пеки Пелевићу (1935), Марку Витошевићу (1938) и Свети Грковићу (1933), до данас се ништа не зна и тим људима се губи сваки траг.

Супруге киднапованих и комшије су препознали људе који су одвели ове Србе и по њиховом сведочењу неки отмичари су носили униформе са амблемом на којем је писало УЧК, док су неки од отмичара били у цивилној одећи.

За одвођење ових Срба до данас нико није одговарао, а породице никада нису добиле информације шта се десило са њиховим најближима.

Осим ових пет Срба 16. и 17. јуна 1999. године, киднаповани су и Срби избеглице из Хрватске, чланови породице Беговић - Јован, Никола, Симо и Блажо као и њихов пријатељ Михајло Велимировић.

Они су после бекства од "Олује" у Хрватској уточиште пронашли у једној просторији подрума вина "Орвин" у Ораховцу, која је тада служила као импровизовани колективни центар за избеглице, али у новој "олуји" нестали су из Ораховца и о њиховим судбинама се до данас ништа не зна.

Од 1998. до 2000. године, на територији општине Ораховац киднаповано је укупно 86 Срба.

Имена 84 киднаповане особе се налазе на споменику киднапованим и убијеним Србима на улазу у село Велика Хоча.

Поред њих, киднаповани су и новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић чија судбина такође до данас није расветљена.