Подјармљивање ЕУ подривањем чињеница уз издашне америчке донације

Такозвана "борба против руских дезинформација" у Европској унији се све више своди на брутално гажење слободе говора и мишљења Европљана.

Специјални изасланик и координатор Глобалног центра за ангажовање Стејт департмента Џејмс Рубин недавно је најавио почетак рада Украјинске комуникационе групе (УЦГ) са седиштем у Варшави.

Циљ је "супротстављање руским дезинформацијама о рату у Украјини", саопштио је Стејт департмент. Како се наводи у саопштењу америчког министарства спољних послова, "УЦГ ће окупити партнерске владе које треба да координишу размену информација, промовишу тачно извештавање о Украјини и разоткрију манипулације са информацијама иза којих стоји Кремљ".

Рубин је открио да ће група, која "укључује десетак представника", радити у згради Министарства спољних послова у Варшави.

"Земље које учествују у иницијативи су Украјина, Канада, Финска, Француска, Немачка, Италија, Летонија, Литванија, Пољска и Словенија", додао је Рубин, уз објашњење да ће у раду учествовати и НАТО и Европска служба за спољне послове, која представља огранак спољне дипломатије ЕУ.

Конкретних планова о начину борбе против дезинформација за сада нема, али праксе појединих држава укључених у тај пројекат већ показују шта можемо да очекујемо.

Како изгледа борба против "дезинформација" под паском Вашингтона можда најбоље показује пример Словеније, која такође учествује у поменути групи.

Словенија се већ пре месец дана укључила у својеврстан бој против дезинформација на домаћем паркету путем јавне кампање "Зауставимо дезинформације – ПроЧИТАЈ, проМИСЛИ, ПРОВЕРИ".

Власт преко плаћених ТВ огласа усмерава грађане на сајтове за "проверу чињеница", међу којима су државна агенција СТА, портал "Оштро" и његов пројекат "раскринкавање", сајт "Јадранске опсерваторије за дигиталне медије" (чија је окосница опет "Оштро"), сајт "ЕУвсДисинфо" и још једна слична платформа Европске уније.

Поред тога, у плану су, после усвајања новог медијског закона (који је последица недавно усвојеног "Медијског акта" ЕУ) и оштрије мере, од изрицања казни од стране медијских инспектора због ширења "дезинформација" до проширења "проверавања чињеница" од стране "веродостојних организација" које су финансиране из фондова ЕУ и САД, тачније америчке шпијунске агенције ЦИА.

"Медијски акт ЕУ" који у потпуности преузима Словенија је по злу познат јер се иза тог имена крије полуга за цензуру, још посебно јер се у њему девет пута помиње "борба против дезинформација" али без иједног јединог наговештаја, још мање дефиниције – шта Брисел подразумева под "дезинформацијама".

Правници упозоравају да се на тај начин употребом нејасних, "гумених" и растегљивих формулација у законодавство појединих земаља уграђује механизам који омогућава прогон оних који другачије мисле.

У том погледу је веома важна улога намењена и разним невладиним организацијама које већ сада "потказују" локалне медије критикујући их на сопственим "стубовима срама"; тако су већ спремни за нову улогу недодирљивих цензора која им следује заједно са новим ЕУ законодавством.

У Словенији су поменуте "невладине" организације већ сада укључене у разне државне и парадржавне медијске пројекте за које добијају издашне своте новца за "борбу против говора мржње", на пример; истовремено добијају новац и од паравана америчке ЦИА попут НЕД-а (Нешнал ендаумент фор деморкаси), а уз то и од америчке, холандске и још неких западних амбасада, као и од корпорације "Мета", власнице Фејсбука.

Ту предњачи портал "Оштро" који има и посебан пројекат "раскринкавања" на чијем сајту напада према спољној политици словеначке владе и ЕУ критичке медије у Словенији, али и шире. Критике "Оштра" су увек складне са политиком америчког Стејт Департмента и Европске комисије. Што и није чудно, јер од њих, па и од америчког НЕД-а добијају брдо новца.

Само од НЕД-а 31.000 евра за 2023. годину.

Остаје нејасно како америчка продужена рука, тачније из САД финансирана "медијска инквизиција" може да буде објективна у проверавању чињеница у државама Европске уније.

"Оштро" поред тога предводи и "међународни трагач руске имовине" који је чак номинован за новинарску награду у сфери "иновативног новинарства". Због чега је важно да тај опскурни портал прати управо и само руску, а не и имовину неких других држава – нема објашњења.

Јасно је да је лов за "руском имовином" специјалитет западних, према Русији непријатељских држава и да њихове једностране санкције немају покриће у међународном праву. С друге стране, и тај пројекат "Оштра" је добар медијски "лакмусов папир" јер је сада потпуно јасно за кога и у чијем интересу тај портал заправо ради.

Ако свему томе додамо и русофобне "карикатуре" ("туширанке") којима су опремљене поједине цензорске анализе "Оштра" о раду других медија и аутора, јасно је да та организација претендује да постане "тамничар истине" не само у Словенији, већ метастазира и шире, у региону.

У Хрватској већ јесте, јер тамо већ делује истоимена организација са потпуно истим задатком и донаторима, и истим именом: "Оштро". Шефица тог пројекта је бивша новинарка "Дела" Анушка Делић, која је у обе државе успела да окупи по десетак послушника који раде и пишу онако како им се каже.

"Оштро" се хвали и учешћем у пројекту "Фирхоуз оф фолсхуд" где је тај портал анализирао Фејсбук групе како би прокљувио како се "дезинформације шире преко те друштвене мреже": "Прегледали смо више од 19 хиљада јавних група и фејсбук страница и скоро 18 хиљада канала и група апликација са Телеграма и пронашли на десетине сајтова у средњој и источној Европи, неке и у Словенији, повезане са руским пропагандним изворима, теоријама завере и крајне десним порталима."

Злонамерност портала и његово нападање тачно одређених политичара и медија је очигледна. Поред "десних" медија, "Оштро" редовно критикује партије које се у Словенији заузимају за нормализацију односа са Русијом. Међу њима је и партија Ресница (Истина) која је учествовала на недавним изборима за Европски парламент. Погледајмо само један пример борбе "против руских дезинформација" који је искусила некадашња дописница "Дела" из Русије и кандидаткиња те партије за ЕП од стране "Оштра".

Полона Фрелих је била наиме од стране "Оштра" јавно изложена медијском линчу, јер је као један од разлога за украјински рат током наступа на јавној словеначкој телевизији навела и велика руска природна богатства које Запад жели да присвоји.

Уз то је изјавила да "Русија поседује највеће залихе гаса и нафте на свету".

Фрелихова је нагласила да ниједна држава на свету нема више залиха једног и другог енергента заједно, при чему је узела у обзир и чињеницу да Русија преко својих предузећа контролише и преко 70 одсто нафте Венецуеле.

Како би је оптужили и осудили, запослени "истраживачи" портала "Оштро" су изјаву Фрелихове поделили на два дела и уз то се позвали на америчке изворе – како би је лакше демантовали.

"Према последњим подацима америчке Управе за енергетске информације, Русија је имала највеће резерве природног гаса 2021. године, док је Венецуела имала највеће резерве нафте, скоро четири пута веће од Русије. Шест других земаља имало је веће резерве нафте од Русије", пише у изјави "Оштра", који је наводе Фрелихове означио за "сиву (дезинформациону) зону".

Фрелихова је узвратила да се ради о манипулацији, јер ниједна земља нема више гаса и нафте заједно, од Русије. Да је "Оштро" њену изјаву вештачки поделило како би други њен део приказао као лаж приметили су и многи посматрачи тог дуела, још посебно јер је "Оштро" чак и у наслову своје "пресуде" записало да "Русија нема највеће залихе гаса" – што је дезинформација.

"У наслову тврде да Русија нема највеће резерве гаса, а у самом тексту признају да их има, што је тачно. Овакве упитне портале, који свакодневно објављују лажне вести, треба избацити из регистра медија, не заслужују статус невладине организације од јавног интереса. Министарство културе их обасипа новцем пореских обвезника, а издашно их финансирају и америчке невладине организације", упозорила је Фрелихова.

Сличну ролу у словеначком медијском простору има још једна "невладина" организација под америчком паском: "Институт 8. март".

Директорка је Ника Ковач, миљеница партија на власти и некадашњег америчког председника Барака Обаме који ју је и винуо у медијску орбиту као "младу снагу" у Европи. Иако нема никаквог искуства са медијима, постала је популарна захваљујући иницијативама за популаризацију чисте воде и права жена, пре свега везаним за право на прекид нежељене трудноће.

Наклоност познатог америчког политичког ментора ју је довела чак на место вође посебног одбора словеначке владе који се бави проблемом "говора мржње" и има важну улогу и приликом усвајања новог медијског закона.

Ковачева је добила награду Фондације Барака Обаме, често се слика у друштву Хилари Клинтон а недавно је у Њујорку примила и посебну награду као једна од "младих лидера", изабраних од стране поменуте Обамине фондације.

Тада је открила и своје праве боје – оптужила је владу у Тбилисију да је у корист "мањине" злоупотребила власт приликом усвајања новог грузијског закона (који подржава 80 одсто грађана) о спречавању страног утицаја. Јасно, подржала је демонстранте који уз подршку министара из ЕУ траже укидање закона о страним агентима.

Занимљиво је да и тај "институт" од безмало празног рачуна у року од свега две године дошао до буџета тешког пола милиона евра, сакупљених од разних западних донатора.

Нејасно је ко им, тачно, даје паре јер су то "заштићени подаци једног приватног института". Занимљиво је и да је Хилари Клинтон директорку "Института 8. март" јавно похвалила као личност која је успела да сруши са власти претходног словеначког премијера Јанеза Јаншу. Такво мешање у унутрашње послове Словеније остало је, наравно, непримећено, јер долази од стране моћног словеначког савезника.

Очекује се да ће се описани начини борбе против "дезинформација" путем исконструисаног и лажног "проверавања чињеница" размахати после примене новог ЕУ законодавства на домаћу легислативу, а нарочито после успостављања новог "центра" у Пољској.

Пример Словеније показује да се борба против "руских дезинформација" у чланицама ЕУ своди на проглашавање неких властима непоћудних процена и коментара у медијима за "нетачне чињенице" (дезинформације), што је пракса коју је у прошлости осудио и Европски суд за људска права.

Циљ и средства су јасни: да се уништавањем веродостојности извора и тачних чињеница уз помоћ новца из Брисела и Вашингтона, држе на узици формално "суверене владе" земаља ЕУ и угуши слобода говора и мишљења Европљана – а све то у име орвеловске "заштите слободе говора".