Србија и Балкан

Годишњица злочина у Ратковићима код Сребренице: Стојана оборили и заклали па правоснажно ослобођени

Сведок Радомир Станојевић, који је преживео масакр, испричао да му је приликом напада убијена непокретна мајка Десанка којој је било 70 година и да је запаљена заједно са кућом
Годишњица злочина у Ратковићима код Сребренице: Стојана оборили и заклали па правоснажно ослобођени© РТ Балкан / Зоран Шапоњић

Муслиманске снаге из Сребренице и околних села, на данашњи дан, 21. јуна 1992. године, напале су српско село Ратковићи, 11 километара југоисточно од Сребренице, и у селу на свиреп начин побиле 24 мештана.

Село је нападнуто из правца околних, муслимански села Познановићи, Дедићи, Поткоријен, Осмаче, Мочевићи и Стожерско, а у моменту напада у Ратковићима је било цивилно становништво и тек по који војно способан мештанин.

Ратковићи су најпре у зору опкољени, кренула су мучења и убиства недужних, углавном старијих цивила, а до краја дана попаљене су и опљачкане све куће у селу. Тек мањи број мештана успео је, захваљујући добром познавању терена и јутарњој магли, да се склони по околним шикарама, јаругама, одакле су гледали како муслиманске снаге убијају мештане које су похватали и како пале село.

Како наводи Републички центар РС за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, нападом на Ратковиће бавило се и претресно веће Хашког трибунала у предмету против Насера Орића. У пресуди је констатовано да су села Ратковићи Горњи Раковићи 21. јуна 1992. године напале групе муслимана из суседних села Познановићи и Поткоријен под вођством Џевада Малкића, а да је нападаче следила маса цивила.

У пресуди је констатовано "да су босански муслимани који су разарали имовину у Ратковићима и Горњим Ратковићима деловали с намером да разоре те да то разарање није било резултат борби него хотимичног паљења имовине по престанку борби".

У изјавама датим полицији и правосудним органима РС, наведено је да је сведок Радомир Станојевић, који је преживео масакр, испричао да му је приликом напада убијена непокретна мајка Десанка којој је било 70 година и да је запаљена заједно са кућом. Станојевић је испричао да му је истог дана, приликом напада на село, убијен и рођени брат Раденко.

Сведок Божо Павловић испричао је да у нападнутом селу није било војске, осим што је неколико мештана повремено држало сеоске страже. Сам Павловић био је током напада рањен на два места, чуо је повике нападача – "Хватај живе, опколи, побиј све..." Док је напуштао село, видео је мртво тело оца Милована, као и Зоре Продановић.

Мештани су се под нападом повлачили из села у две групе, прва у којој је био и Павловић, бежала је у правцу села Магновићи и Грабовичке реке, друга је кренула ка Полимцима, односно ка реци Дрини.

Сведок је испричао да је касније сазнао да су неки од цивила из друге групе пресретнути од стране комшија муслимана и побијени. У тој групи налазио се и Живан Продановић који је, по сазнањима сведока, масакриран моторном тестером. Овај сведок потврдио је и да је старица Десанка Станојевић жива запаљена у својој кући.

Сведок Зарија Продановић испричао је на саслушању пред Основним судом у Зворнику, наведено је у материјалу објављеном на порталу Републичког центра РС за истраживање рата, да је његова супруга страдала пошто су нападачи бацили бомбу на њихову кућу. Када су пронашли њено тело, било је измасакрирано. Овај сведок видео је када су убијени браћа Видоје и Ранко Ранкић, касније је сазнао да је Драгомиру Максимовићу одсечена глава, а да су Станимир Станојевић и Десанка запаљени.

Добрина Продановић у изјави полицији испричала је да су Срби у Ратковићима пред рата "били у добрим односима са муслиманима да проблема није било све до напада у јуну 1992. године". О смрти сина Живана није знала ништа све док село није ослобођено и док тела побијених Срба нису донета у Факовиће. Од сина Живана остали су само лобања и пар костију, а Добрина је сина препознала по поправљеном зубу у горњој вилици.

За злочине у општинама Братунац и Сребреница, поред осталог и у селу Ратковићи, пред Хашким трибуналом био је оптужен Насер Орић, ратни командант Сребренице. Према оптужници, снаге под контролом оптуженог од 10. јуна 1992. до 8. јануара 1993. уништавале су зграде, стамбене објекте и другу имовину у бројним српским селима.

Оптужницом нису биле обухваћене жртве, убијени Срби, већ само разарање имовине. Првостепеном пресудом, Орић је оглашен кривим и осуђен на две године затвора, али је другостепеном пресудом ослобођен кривице.

За злочин у Ратковићима био је оптужен и Изет Арифовић. По наводима оптужнице, он је био под сумњом да је 21. јуна у Ратковићима убио цивила Живана Продановића који је раније предао оружје и седео везаних руку. Првостепено, Арифовић је осуђен за ово и друга дела на десет година затвора, али је током жалбеног поступка преминуо па је поступак обустављен.  

Пред Окружним судом у Бијељини суђено је и Хусу Салиховићу и Ибру Јакуповићу, бившим припадницима тзв. Армије БиХ. Они су били оптужени да су наоружани дошли пред кућу Стојана Стевановића, а када је он покушао да побегне, ухватили су га, оборили на земљу пререзали му ножем врат, нанели више убодних рана по телу... Правоснажно су ослобођени уз образложење да је једини очевидац злочина, Србин из Ратковића, током суђења давао контрадикторне изјаве.

У Ратковићима данас ће бити служен парастос, прислужене свеће и положено цвеће код спомен-крста у знак сећања на невино побијене мештане.

image