Србија и Балкан
Да ли Србија купује грчке "мираже"?
"Миражи" би у Војсци Србије послужили као прелазне летелице за прилагођавање "рафалима", који би у нашу земљу могли да стигну тек средином следеће деценије
Пре неколико дана грчки лист "Еникос" објавио је вест о томе да је Србија заинтересована за набавку вишенаменских борбених авиона "мираж 2000-5" француске производње, које ће Грчка ускоро ставити на продају. Како се наводи, Хеленско ратно ваздухопловство ради на унификацији флоте борбених авиона, због чега је од Француске купљено 24 "рафала", док је са САД склопљен уговор о набавци две ескадриле Ф-35.
Стога ће део старијих борбених авиона у употреби грчког ратног ваздухопловства попут Ф-16, Ф-4 и "миража 2000" бити продати, а према писању грчког листа, за француске летелице се интересују Индија и Србија.
Иначе, у питању је 24 "миража" у верзији 2000-5 МК2, који се налазе у оперативној употреби, као и 18 у верзији ЕГМ/БГМ који су повучени 2021. године, конзервирани и могу се искористити за резервне делове. У склопу пакета, Грчка нуди и 22 турбомлазна мотора М53-П2, које користе ови авиони.
Индијска војска у употреби већ има више од 50 "миража 2000", који се налазе у процесу модернизације на стандард МК2 стога интересовање Њу Делхија за ове летелице и не треба да чуди.
Што се Србије тиче, "Еникос" истиче да Београд намерава да купи ове летелице, иако за сада нема званичне потврде, због тога што ће српским МиГ-29 истећи ресурс пре него што из Француске стигну нови "рафали", за чију набавку уговор и даље није потписан. Стога ће набавка "миража" представљати неку врсту прелазне фазе, ради замене не само МиГ-29, већ и старих јуришних авиона Ј-22 "орао" домаће производње.
Карактеристике грчких "миража"
Као што је већ поменуто, оперативни део "миража" које продаје Грчка, припадају верзији 2000-5 МК2, а како наводи грчки лист, у питању су летелице у "савршеном стању". Интересантно је да Француска намерава да пошаље ове летелице Украјини као вид помоћи, што је најавио и Емануел Макрон.
Ради се о модернизованој верзији која поседује сасвим солидну авионику и може носити читав арсенал разноврсног наоружања. Главна предност грчких авиона огледа се у вишенаменском импулсно-доплеровом "Талесовом" радару РДЈ-2, који омогућава откривање 24 циља и праћење осам који су означени као највећа претња, у току скенирања истовремено.
Радар може радити у режиму "look down/shoot down", а такође је способан за мапирање, праћење терена, откривање и дејство по циљевима на земљи и воденим површинама. Управљање се летелицом се заснива на ХОТАС (Hands-on Throttle and Stick) принципу, што у комбинацији са високим односом потиска и масе даје овом авиону одличну управљивости и обезбеђује висок ниво маневарских способности.
Кокпит је опремљен "Талесовим" уређајем за приказ података на кациги пилота ВЕХ 3020, горњим показивачем и са пет вишенаменских катодних АПСИ (Advanced Pilot Systems Interface) приказивача. Ови уређаји пилоту омогућавају увид у податке о лету, навигацији, означеним циљевима и дејству наоружања.
Са стране налазе се два бочна приказивача у боји, на којима се приказују информације са свих сензора и подаци о управљању подсистемима авиона.
Што се тиче наоружања, "мираж" 2000-5 МК2 има девет подвесних тачака за ношење убојних средстава – пет на трупу и по два на крилима, a уз то и два интерно уграђена топа револверског типа ДЕФА 554 у калибру 30 мм.
У ловачкој конфигурацији, "миражи" се углавном наоружавају са четири ракете ваздух-ваздух МИЦА домета 60 км, две ракете ваздух-ваздух "меџик 2" домета до 20 км, а уместо њих могу се користити и ракете "супер 530д" и "скај флеш" које такође служе за дејство по циљевима у ваздуху.
За дејство по циљевима на копну и морским површинама, "миражи" се могу ослонити на ласерски вођене авио-бомбе из породице БГЛ, ракете земља-ваздух АС30Л са ласерским навођењем домета 12 км, противрадарске ракете "армат" домета до 120 км и противбродске ракете АМ39 "ексоцет" домета 70 км.
За ласерско навођење поменутог наоружања, француски авиони опремљени су подвесним ласерским означивачем ТВ/ЦТ/ЛДП компаније "Талес", а могуће је уградити и контејнер са термалном оптиком "демоклес".
Ипак, најмоћније наоружање које "мираж" може користити за дејство ваздух-земља су крстареће ракете "апач" и СКАЛП (позната и по ознаци "сторм шедоу). О СКАЛП-у је већ било речи, а што се тиче "апача" у питању је ракета првенствено намењена за уништавање писта у ваздухопловним базама. Управо даљим развојем ове ракете је касније настао и СКАЛП.
Шта ће за Србију значити набавка "миража" и да ли је тако нешто уопште могуће?
Као што је већ поменуто, уколико Војска Србије заиста набави француске авионе од Грчке, то ће бити прелазна фаза док у наше ваздухопловне базе не стигну "рафали", ако икада и стигну. Ово је за РТ Балкан потврдио и уредник ТВ Фронт Андреј Млакар, који сматра да би нам "миражи" послужили за стицање искуства и обуку за управљање "рафалима".
"'Мираж' би у овом случају био прелазна фаза до 'рафала', тако је замишљено. Ми бисмо купили 'мираже' који би нам пружили драгоцено искуство и омогућили обуку за прилагођавање западној техници. Стога би тај прелаз са руске технике, односно са МиГ-29 на 'мираж' представљао прелазни период у трајању од 10 до 15 година, током ког би пилоти и техничари стекли рутину, искуство и знање, што би касније олакшало обуку и прелазак на 'рафале'", оцењује Млакар.
Према његовим речима, директан прелазак са МиГ-29 на "рафале" би био доста тежи процес због начина школовања, размишљања, доктрине, али и самих система што би допринело повећању трошкова услед потенцијалних грешака пилота у процесу прилагођавања.
"Са друге стране, употреба 'миража' би довела до неке врсте континуитета у употреби западне технике и до лаког прилагођавања, које би са састојало од пар месеци основне обуке и даљег усавршавања пилота", рекао је он.
Осим што ће бити прелазни елемент који води ка "рафалима", који би у Србију могли да стигну (ако до потписивања уговора уопште и дође) тек средином следеће деценије, "миражи" би у наредним годинама могли да замене већи део српских МиГ-29.
"Последњи ресурс на МиГ-29 истиче 2032. године, што значи да би већ 2030. у оперативној употреби имали свега три до четири 'мига'. Ако се план са француским авионима реализује, ми бисмо набавили две ескадриле 'миража' које би биле активне до периода у ком би стигли први 'рафали'", истиче Млакар и додаје:
"У питању је 24 летелица у верзији 2000-5 МК2 и 18 ЕГМ/БГМ, од којих су део двоседи, који нису баш у сјајном стању и могу да се користе за резервне делове, а 2-3 могу бити оспособљена за обуку пилота као школски авиони. Авиони у верзији 2000-5 МК2 су произведени и испоручени Грчкој 2007. године, па самим тим постоји опција ремонта и модернизације у сарадњи са Француском, што би продужило њихов животни век за још 10 година."
Како наводи уредник ТВ Фронт, набавка "миража" створила би и опцију замене старих јуришних авиона Ј-22 "орао", о чему се размишља већ неко време, будући да ће 31. октобра бити обележено пола века од првог лета ових летелица. Што се финансијског аспекта тиче, Млакар сматра да Србија, ако већ може да купи "рафале, онда вероватно има и довољно средстава за набавку авиона од Грчке.
"То није велика цена, коштали би нас као отприлике 4-5 'рафала'. Ради се о половним авионима, којих се Грци решавају", оцењује он.
Грчки лист је у свом тексту објавио и информацију да се Француска, наводно, не противи потенцијалној набавци летелица из Грчке, али и да до сада није било званичног захтева Београда упућеног Атини.
"За сада предност има Индија јер у свом ваздухопловству већ има 'мираже', а тренутно није познато да ли ће Француска утицати на то да Грци нама дају предност", сматра Млакар.
Уколико до набавке "миража", а касније и "рафала" заиста дође, то ће, према мишљењу нашег саговорника, довести до потпуног отклона од руске војне технике (бар када су у питању борбени авиони) у дугом низу година.
"То би за нас значио потпуни отклон од руске технике – ми ћемо фактички рећи 'збогом' руској војној техници за наредних 30-60 година", закључује Млакар.
