Законом о референдуму и Изборним законом Српске нису повређени витални интереси Бошњака

Веће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске утврдило је на седници да Законом о референдуму и грађанској иницијативи и Изборним законом Републике Српске нису повређени витални национални интереси конститутивног бошњачког народа.

У одлуци која се односи на Закон о референдуму и грађанској иницијативи, Веће је истакло, поред осталих разлога, да су одредбе о мултиетничком саставу органа за спровођење избора односно референдума и о сразмерној заступљености политичких странака једнако обавезујуће и да се њима не ствара било који облик неједнаких права конститутивних народа у процесу доношења одлука.

"Такође, претпоставка подносиоца захтева за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа, да политичке странке у чијем раду учествују Бошњаци неће остварити по њима жељену оптималну заступљеност у скупштинама које расписују референдум не могу се, по схватању Већа, довести у непосредну везу за Уставом зајемченим институтом заштите виталног националног интереса конститутивних народа", наводи се у саопштењу.

Поред тога, Веће је оценило да се оспореном одредбом овога закона, којом је нормирано питање личног гласања у иностранству, не повређује витални интерес једнаког права бошњачког народа у процесу доношења одлука, нити да се бошњачки народ доводи у неравноправан положај према другим конститутивним народима.

"Веће је, наиме, оценило да су сви конститутивни народи и Остали у једнаком положају у односу на поменуту одредбу закона, те да се њоме ниједном припаднику бошњачког народа који је уписан у гласачки, односно бирачки списак не ускраћује право гласа. Остварење овога права, сматра Веће, вреди за сваког бирача који је уписан у гласачки, односно бирачки списак, без обзира којем народу или националној мањини припада", наводе из Уставног суда Српске.

У одлуци која се односи на Изборни закон Републике Српске, Веће је утврдило да оспореном одредбом, којом је прописано да бирач који има право да гласа у граду, односно општини у којој је имао пребивалиште 1991. године, лица бошњачке националности нису стављена у неравноправан положај чиме се обезбеђује пропорционална заступљеност конститутивних народа на основу пописа из 1991. године.

"Веће је, наиме, оценило да чињеница што закон не садржи појам 'пописа из 1991. године' већ 'последњег пописа становништва' не може бити предмет поступка заштите виталног националног интереса. Оспорени закон се, сматра Веће, једнако односи на све грађане Републике Српске, те ниједан конститутивни народ његовим прописивањем није доведен у неравноправан положај у уживању уставне гаранције из члана 5. став 1. алинеја 2. Устава према којој се уставно уређење темељи на обезбеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа", наводе из Уставног суда Српске.

Остале наводе из образложења о повреди виталног националног интереса бошњачког народа Веће је оценило паушалним, будући да не садрже правну аргументацију у смислу уставних гаранција о заштити виталних националних интереса и не могу се довести у везу са одредбама Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава, а којим су дефинисани витални национални интереси конститутивних народа у Републици Српској.