Србија и Балкан
Хоће ли Здравко Чолић остати звезда?
У Удружењу новинара Србије кажу да је, на њихов предлог, Радна група за измену Кодекса новинара Србије прихватила промену првобитне формулације, да новинар "мора", у "треба да користи родно осетљив језик", па због тога не очекују стриктност и рестриктивност у тумачењу ове смернице у будућој медијској пракси
Шта ће се догодити са новинарима који и након ступања на снагу Закона о родној равноправности и текућих измена Кодекса новинара Србије наставе да заобилазе неке од конструисаних феминитива, за које процењују да нису сковани у духу српског језика?
Хоће ли, на концу, Здравко Чолић остати звезда популарне музике, или ћемо за њега и остале популарне мушкарце са естраде морати да скујемо нови одговарајући израз?
Елементарна логика налаже нам да уколико жена која вози локомотиву обавезно треба да буде "машиновоткиња", Здравко Чолић буде "звездан".
Како ствари стоје, новинари неће сносити последице игнорисања неких феминитива, барем за сада.
За овакву претпоставку постоје два разлога, а први је законски.
Закон обавезује медије да користе родно сензитивни језик
Почетком овог месеца, на снагу је ступио Закон о родној равноправности, усвојен пре три године. Тај закон, у члану 44, наводи да су средства јавног информисања дужна да приликом извештавања користе родно осетљиви језик.
Уз то, медији су по закону дужни да, дословно тако пише, развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа, друштвених и културних образаца, обичаја и праксе засноване на родним стереотипима, дискриминације на основу пола, односно рода и других личних својстава, као и родно заснованог насиља, насиља у породици и насиља према женама.
Кодекс новинара и новинарки Србије
Други разлог је уско професионални и тиче се корекција самог Кодекса новинара Србије.
Предлогом измена, Кодекс новинара Србије постао је Кодекс новинара и новинарки Србије.
У петом поглављу нове верзије новинарског кодекса, посвећеном поштовању достојанства, наведено је да новинар треба да користи родно осетљив језик, али и да се труди да равномерно укључи саговорнике "група релевантних за тему", као што су род, етничко порекло, старосно доба и сексуална оријентација.
У првој верзији измене Кодекса новинара Србије било је наведено да новинар "мора" да користи родно осетљив језик, али је то промењено током јавне расправе.
Када нешто мора, а када треба?
У Удружењу новинара Србије (УНС) кажу да је, на њихов предлог, Радна група за измену Кодекса новинара Србије прихватила поменуту промену првобитне формулације, да новинар "мора", у "треба да користи родно осетљив језик", па због тога не очекују стриктност и рестриктивност у тумачењу ове смернице у будућој медијској пракси.
Информацију да је прихваћен предлог да новинар "треба да користи родно осетљив језик", а не да "мора" да га користи, како још увек стоји у тексту предлога на сајту Савета за штампу, потврдили су и у Независном удружењу новинара Србије (НУНС) које је на скупштини, одржаној недавно, усвојило измењени кодекс који је насловљен као "Кодекс новинара и новинарки Србије".
Потпредседница УНС-а, Оливера Милошевић, за РТ Балкан је изјавила да је њена новинарска организација, учешћем у Радној групи за измену Кодекса новинара Србије, заједно са НУНС-ом, Саветом за штампу, Асоцијацијом медија и Локал пресом, показала своје ставове у вези са изменама новинарског кодекса, укључујући и потребу употребе родно осетљивог језика у медијима.
– О предлогу измена Кодекса новинара Србије изјасниће се Скупштина УНС-а до краја године – каже Оливера Милошевић.
Она подсећа да Закон о родној равноправности предвиђа да су средства јавног информисања дужна да приликом извештавања користе родно осетљив језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању, између осталог, родних стереотипа.
– Из истих разлога, приликом рада на измени кодекса, предложена је нова смерница везана управо за употребу родно осетљивог језика у медијима. Смернице представљају препоруке новинарима како да извештавају у складу са кодексом. Конкретно, ова наша препорука требало би да подстакне новинаре да остварују своју примарну улогу у друштву, у овом случају да доприносе сузбијању дискриминације и ширења родно заснованих стереотипа, али не само употребом терминологије, већ и одговорним приступом различитостима у друштву, односно равномернијим укључивањем релевантних саговорника из различитих група. По мишљењу Радне групе за измену Кодекса новинара Србије, родно осетљив језик је начин коришћења језика који афирмише родну равноправност кроз језичку праксу. Његова примена не може бити дискриминаторна, пошто се заснива на уважавању разлика – каже Оливера Милошевић.
Хоће ли бити казни?
Будући да су се, што се начина изражавања тиче, нашли између Закона о родној равноправности, који им стриктно налаже употребу родно сензитивног језика, али не предвиђа казне за новинаре који тај језик не буду стриктно користили, и нове верзије новинарског кодекса, који им поручује да треба да употребљавају тај језик, новинари сада погледају у правцу последица које би могли да сносе, уколико наставе да извештавају као до сада, избегавајући употребу лексичких конструкција које нису настале у самом говорном језику.
У казненим одредбама Закона о родној равноправности ("Прекршаји послодаваца, осигуравајућих друштава и средстава јавног информисања") заиста нису наведене казне које би могле да буду изречене самим новинарима због начина употребе самог језика.
За непоштовање одредаба овог закона биће кажњавани органи јавне власти, док сами медији неће новчано бити кажњавани.
Имајући ове чињенице у виду, чини се да новинари који су, на пример, називе професија и позива у женском роду и до сада писали или изговарали онда када је то природа самог језика омогућавала ("информатичарка", "новинарка", "професорка", "учитељица", "менаџерка", "ратница", "хероина"…) и уздржавали се од поменутих конструката, као што су поменута "машиновоткиња", "војникиња", "ватрогаскиња" – "ватрогасиља", "драматуршкиња", "епидемиолошкиња" – "епидемиологица", немају за сада о чему да брину.
Законом прописаних последица за новинаре нема, али не значи да их даљим променама прописа у будућности неће бити.
Мањинске групе и новинарски посао
Већу забринутост међу колегама изазвао је други део смернице новог Кодекса новинара Србије о употреби родно осетљивог језика, који каже да новинар треба да се труди да равномерно укључује саговорнике из различитих група "релевантних за тему".
То би, према неким тумачењима, могло да значи најаву увођења неке врсте филтера приликом извештавања, јер ће новинар и те како морати да води рачуна о заступљености прецизно наведених група међу саговорницима: род у смислу пол, етничко порекло, старосно доба и сексуална оријентација, како не би прекршио новинарски кодекс.
Поставља се питање како ће новинар приликом извештавања, рецимо о правима или пословању невладиних организација, знати да ли међу пет или шест потенцијалних саговорника, одабраних према критеријуму доброг познавања прилика у тој области, има припадника другачијих сексуалних оријентација, осим уколико за саговорнике на овај начин, тихо и посредно, не намећемо добро познате активисте организација које промовишу нехетеросексуалне погледе на свет?
Промене нису само питање употребе језика
Измене Кодекса новинара Србије не односе се само на увођење употребе родно осетљивог језика у медије. Посреди је низ других измена које би требало да унапреде професионалне медијске стандарде у Србији.
У стручној и професионалној јавности, измењени Кодекс новинара Србије најављен је као једноставнији и прецизнији.
На скупштини НУНС-а чуло се да је до промена Кодекса новинара Србије дошло због промена у медијском окружењу и сигнала из Савета за штампу, да је низ одредаба био "недовољно фокусиран", што је, како је рекла Сњежана Миливојевић, отежавало одлучивање.
Измене су уследиле, додала је Миливојевић, због драматичних промена у медијима, попут технолошких промена и увођења вештачке интелигенције, као и општих друштвених промена.
Осим дела о потреби коришћења родно осетљивог језика и принципа одабира саговорника према критеријуму припадности различитим групама "релевантним за тему", промењено је поглавље о одговорности новинара.
Према измењеном Кодексу новинара Србије, новинар је сада одговоран јавности, а не својој публици, а све што се у медијима објави потпада под уредничку одговорност.
Осим тога, према слову измењеног Кодекса новинара Србије, медији су дужни јавност да обавесте уколико је неки од садржаја креиран употребом вештачке интелигенције, а приликом преношења садржаја са друштвених мрежа новинари ће морати да траже сагласност власника профила.
Како је новинар обавезан да консултује барем два независна извора, исти принцип примењује се и када су посреди садржаји преузети са друштвених мрежа, што значи да се садржаји са њих не могу преузимати без провере.
У измењеном новинарском кодексу први пут је одређено право на заборав, што значи да уредник медија може уклонити име и податке о личности са онлајн медија на захтев особе чија су права повређена, под условом да објављивање тих података није у јавном интересу или да не претеже над заштитом приватности.
У случају нестанка или отмице детета, новинари могу да објаве идентитет и слику, а по престанку потребе за јасном идентификацијом потребно је да их одмах уклоне.
Осим тога, накнадне измене и антидатирање објављених прилога није дозвољено, као ни објављивање материјала прикупљених помоћу прислушних уређаја и скривених камера, осим ако новинари тиме не штите јавни интерес.
Ко је све против увођења родно осетљивог језика?
Упркос атмосфери родољубивости, која се у јавности одржава на ивици кључања, припадници традиционалних и конзервативних друштвених слојева мало су или ништа урадили како би благовремено испоручили своје примедбе на тему увођења родно осетљивог језика, нарочито у медије, иако тај језик често помињу и критикују.
Поготово новинари који се залажу за конзервативне друштвене вредности нису ништа урадили по овом питању, нити су дали видљив допринос расправама вођеним уочи доношења и ступања на снагу Закона о родној равноправности и изменама Кодекса новинара Србије.
Став конзервативног дела јавности по питању увођења родносензитивног језика заступају углавном Српска православна црква и Матица српска, али скоро по правилу пост фестум, реагујући онда када је читава ствар већ готова и запечаћена.
Матица српска је тек приликом усвајања Закона о родној равноправности саопштила да су формулације у том закону недопустиве.
Педесет језичких експерата упутило је тада државном врху допис насловљен као "Родно осетљиви језик, феминитиви и равноправност полова", али је та акција остала без икаквог ефекта.
Реаговање је, како је тада известила "Политика", стигло са закашњењем, јер, како се наводи, Матица српска није била благовремено консултована, као ни Одбор за стандардизацију српског језика САНУ, што су тада сматрали процедуралном грешком која се убудуће не би смела догађати, као да институције и установе не могу да реагују благовремено и без позива.
Став Матице српске био је нека врста компромиса, што је у јавности значајним делом остало непримећено.
"Подржавајући идеју да се донесе Закон о родној равноправности, језички стручњаци предлажу да се свака формулација у којој се инсистира на искључивој употреби родно осетљивог језика преформулише тако да се допусти употреба и форми граматичког мушког и женског рода приликом номиновања особа женског пола. На тај начин, уверавају, обезбедила би се равноправност ставова становништва, нико се не би осећао дискриминисаним и свако би имао право да се служи једним или другим видом изражавања", наведено је у извештају "Политике" од пре три године.
Став Српске православне цркве
Апелујући да се ван снаге стави Закон о родној равноправности, Српска православна црква је ове године организовала научни скуп "Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности" који није имао ширег одјека у јавности.
Угледни универзитетски професори, њих петнаестак, заједно са Његовом Светошћу, патријархом Порфиријем, закључили су да Закон о родној равноправности мења уставни идентитет Републике Србије тако што фундаментално задире у људска права и основне слободе и целокупни вредносни систем и етичке поставке, по којима живе грађани Републике Србије.
Учесници су констатовали да је равноправност, као универзални принцип, примењен селективно и дискриминаторно, за разлику од Устава Републике Србије који не прави разлику међу грађанима, гарантујући равноправност жена и мушкараца.
"Појам рода (gender) у Закону о родној равноправности не подразумева мушки и женски пол као биолошку категорију, нити одговарајућу граматичку категорију рода која се донекле односи на ову природну датост, нити подразумева именицу у традиционалном значењу, него је то род као џендер – друштвени конструкт, какав не постоји у српском језику, нити у једном природном људском језику на свету. Такав појам рода, како је у овом Закону нормиран, не постоји у Уставу и правном поретку Републике Србије и није у сагласности са Уставом и другим прописима", наведено је у закључцима које је објавила Српска православна црква.
"Посебно указујемо да ниједан језик на свету не настаје и не мења се једностраном политичком вољом путем општег правног акта, већ искључиво у складу са правилима лингвистичке струке – у случају српског језика који не може изнова настајати, јер је настао пре 1.000 година – кроз надлежне институције које су у Републици Србији оличене у Одбору за стандардизацију српског језика и Матици српској, и зато је недопустиво и неприхватљиво да се грађанима Републике Србије, под претњом новчаним и затворским казнама, принудно намеће непостојећи такозвани родно осетљиви језик", наведено је у закључку.
Шта каже друга страна?
За разлику од Српске православне цркве и Матице српске, као и покушаја одборничке групе "Ми снага народа" коју предводи др Бранимир Несторовић да из употребе избаци примену Закона о родној равноправности као противуставну, политичке снаге које су избориле усвајање Закона о родној равноправности и де факто тим законом приморале медије да користе родно осетљиви језик, желе да изједначе природни и граматички род када су у питању занимања, титуле, звања, опредељења која означавају жене.
Они немају проблем да поменути Здравко Чолић дели именицу женског граматичког рода са Александром Пријовић, али стављају озбиљну примедбу, на пример, на именицу демократа која је женског граматичког рода, али је "увек" прате незгодни придеви и глаголи у мушком роду, па је, стога, треба прековати у "демократкињу".
Она, дакле, не може да буде демократа, већ "демократкиња".
Ко један од најупечатљивијих примера, наведених у Приручнику за употребу родно осетљивог језика, наведен је хипотетички случај раднице која није желела да одговори на питања новинара.
"Радник ЈКП Градско зеленило није желела да одговори на питања новинара" неправилна је, јер се субјекат, радник ЈКП Градско зеленило, не слаже у роду са глаголом није желела. Именица је мушког, а глагол женског рода. Како се до сада женски род никада није користио да означи особе мушког пола, ова реченица наводи нас на закључак да је радник заправо радница. Зато се неретко, посебно у медијима, користе рогобатне форме. На пример: Марија Јовановић, радник ЈКП Градско зеленило, није желела да одговори на питање новинара".
Простим увидом у медијске прилоге, објављене током последњих деценија, лако је установити да су врло ретки примери да је именица "радник" употребљавана уместо именице у женском роду "радница".
Проблем је настао када су активисти невладиних организација и политичких партија почели да инсистирају на обавезној употреби синтетичких лексичких конструкција којима се противе Одбор за стандардизацију српског језика САНУ, Матица српска, велики део универзитетских професора, али и сами новинари.
За разлику од Србије и српског језика, у САД и земљама англосаксонског језичког света ствари стоје ипак једноставније.
Женама се тамо изашло у сусрет без суштинског прекрајања језика. Будући да је у полицији све значајнији број полицајки, они ће именицу policeman заменити неутралнијом, али ништа више женственом: police officer. Када помисле на човечанство, Американци више не кажу mankind, већ humankind, а када желе заменицом да укажу на какво небинарно чељаде, написаће they/them.
За разлику од говорника енглеског говорног подручја, који имају могућност да уводе неутралне изразе и обједињују мушкарце и жене у један значењски код, који често уопште није женствен и то никога није брига, у српском језику траје трајно значењско раздвајање.
Уколико је Кодекс новинара Србије постао Кодекс новинара и новинарки Србије, логика нам налаже да би једног дана могли да добијемо Кодекс новинара Србије и Кодекс новинарки Србије.
Штавише, уколико дођемо у ситуацију да канонизујемо светицу по имену Сава, биће чупаво.
