"Фајненшел тајмс" о Србији: Земља која балансира између САД, Русије, Кине и Европе
Већ 25 година, разрушена зграда Генералштаба доминира над прометном раскрсницом у центру Београда, где је намерно остављена као симбол НАТО бомби које су падале на српску престоницу 1999. године.
Међутим, на том месту ће ускоро бити изграђен гламурозни хотел и комплекс станова, а главни инвеститор долази ни мање ни више него из Америке, пише "Фајненшел тајмс".
Реч је о Џареду Кушнеру, Трамповом зету и директору инвестиционог фонда "Афинити партнерс", и Ричарду Гренелу, блиском сараднику некадашњег председника САД који је помогао да се постигне споразум.
Договор о Генералштабу студија случаја о томе како мала несврстана држава може да се припреми за Трампов могући повратак у Белу кућу, кажу аналитичари. То такође одражава појачани фокус Запада на Србију у тренутку када је одвајање од њене "историјске сродне душе", Русије, постало приоритет, пише британски лист.
Председник Србије Александар Вучић каже да је договор чисто пословног карактера, као и да је "веома поносан на њега".
"То ће довести више инвеститора и више људи у Београд. Онда ћемо имати Трамп хотел, хотел Риц-Карлтон. Имаћемо све врло брзо. Људи који су преговарали у име Американаца били су веома професионални, њихови захтеви нису били лаки", изјавио је председник Србије за ФТ.
Међутим, британски лист наводи да је довођење америчких инвеститора у Србију представља наставак Гренеловог задатка из периода проведеног у Трамповој администрацији, када је он кроз економску сарадњу покушао да "привуче Србију у америчку интересну зону и удаљи је од Русије".
"Верујем да смо предузели значајне кораке у удаљавању Србије од утицаја Русије и Кине и њеном приближавању САД", каже Гренел за ФТ. "Такође препознајем да је потребно урадити још тога и посвећен сам томе."
Гренел и Кушнер одбацују наводе да би њихова инвестиција у Генералштаб могла представљати сукоб интереса ако Трамп победи на америчким председничким изборима. Кушнер је рекао да у случају другог Трамповог мандата неће имати улогу у његовој администрацији.
ФТ пише како председник Србије покушава да балансира између водећих светских сила, као и да он у исто време јача односе и са Траповима људима, али и са администрацијом председника Бајдена.
Британски лист наводи да Вучић гаји блиске односе са Кином, али да покушава да одржи везе и са Русијом, "додуше кроз посреднике, док руског председника Владимира Путина држи на дистанци".
Српски председник је развио добре односе и са својим француским колегом Емануелом Макроном, док са Европском унијом ради на развоју потенцијално највећег рудника литијума у Европи, пише "Фајненшел тајмс".
На питање да ли верује у ЕУ, Вучић за ФТ каже да "није неко ко би је бранио или нападао", додајући да "они који нападају ЕУ нису рационални, али да је исти случај и са онима који хистерично говоре о тзв. европским вредностима".
Вучић каже и да у ЕУ постоји "превише групног размишљања, пре свега о Украјини", као и да "нико не жели да чује другачије мишљење".
Међутим, он додаје да када му је (неименовани) лидер нове чланице БРИКС-а предложио да би и Србија требало да се прикључи том блоку, он је ту понуду одбио: "Рекао сам му да је наш пут Европска унија."
ФТ пише да западне дипломате и аналитичари верују да се он полако окреће ка Западу. Тај лист га описује и као "камелеона", који је више пута променио своје "политичке боје".
Док га противници описују као "српског Орбана", Вучић је изградио пријатељство са Алексом Сорошем, инвеститором и филантропом који је наследио Фондацију за отворено друштво од свог оца Џорџа.
"Фајненшел тајмс" наводи Вучић види Експо 2027 као свој најважнији пројекат, за који се нада да ће извести Србију на нови економски пут.
Вучић одбацује наводе својих критичара да је "дволичан" и каже да сви морају да науче да се мењају. "Морате да учите сваки дан", каже он. "Само магарци не мењају мишљење."