Србија и Балкан
Доноси ли средина јула суперћелијску олују Србији? "Топлија планета носи више екстремних догађаја"
РТ Балкан истраживао је да ли ће нашу земљу у јулу поново погодити суперћелијске олује, идентичне оним од прошле године. Шта су предуслови за њихов настанак, као и какви нас још временски екстреми очекују
Све чешће на друштвеним мрежама можемо да видимо фотографије и видео-снимке како се изнад њива формирају пијавице, док црни облаци изгледају као да ће усисати читав град – ишчупати дрво, саобраћајни знак или део крова.
РТ Балкан истраживао је да ли ће Србију у јулу поново погодити суперћелијске олује, идентичне оним од прошле године. Шта су предуслови за њихов настанак, као и какви нас још временски екстреми очекују.
Метеролог Иван Ристић за наш портал каже да све непогоде настају на северу Јадрана, па се потом од Словеније и Славоније спуштају ка нашој територији.
"Недавно смо у Грчкој имали топлотни талас са изразитом спарином и влажним ваздухом, што је први предуслов за настанак суперћелијске олује. После тога је дошло до благог захлађења са грмљавином, а такви услови су погодни за јављање морских пијавица, које се понашају као водене пумпе које усисавају водену пару и влагу близу површине мора и односе је у атмосферу у облаке. Тако се повећава капацитет облака да генерише суперћелијску олују", објашњава Ристић.
Додаје да је за почетак сезоне тајфуна потребно да температура Атлантика буде минимум 27 степени, а да по сличном механизму настају и суперћелијске олује.
"У питању је велики ротациони систем који заузима подручје од 50 км са налетима ветра од 200 км на сат", наводи наш саговорник.
Климатолог и проф. Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић за РТ Балкан објашњава да за разлику од Атлантика и Пацифика, где при температури океана од 27 степени настају тропски циклони, од којих су најразорнији урагани и тајфуни, на Јадрану ситуација је другачија.
"То је други феномен и друге су размере. У поређењу са океанима, Јадранско море је барица, па не можемо да поредимо. Уједно, суперћелијске олује које настају у нашем региону, могу да се формирају и северније, не морају да настану изнад Јадранског мора. Да бисте знали да ли је у питању суперћелијска олуја, морате да гледате радарско осматрање ветра у облаку, које има само РХМЗ. Да бисте као осматрач видели да ли је или није суперћелија, морате да имате искуства да видите специфичну врсту ротације у облаку. Ви на радару видите да настаје олујни облак, ако видите и то спирално кретање, вртложну компоненту, значи да се претворио у суперћелијску олују. Док не настане, не можете да знате, без обзира на температуру Јадрана", каже проф. Ђурђевић.
Још један фактор за настанак овог разорне непогоде је, како каже, да имате смицање ветра са висином – односно како се подиже кроз атмосферу, ветар мења правца и интензитет, ако је то смицање ветра повољно, поједине олује које настану у том пољу могу да прерасту у суперћелијску олују.
Климатолог за РТ Балкан истиче да на нашем подручју сви екстреми које смо имали у прошлости, топлотни таласи, удари ветра, суше, екстремне падавине, поплаве... сви они су се интензивирали и постали чешћи.
"Све појаве су промениле динамику, учесталост и интензитет и зато се све чешће суочавамо са непогодама које нам праве проблем. Све је промењено, али је непобитна и неупитна чињеница да топлија планета носи више екстремних догађаја, само је питање колико ћемо неповољних промена видети у будућности", прича проф. Ђурђевић.
Да ли ће постати велико оптерећење или ћемо се зауставити у оквирима да имамо простора да се прилагодимо и постанемо отпорнији на климатске промене, зависи од поштовања Париског споразума који све државе света обавезује да се у наредних 30 година глобално загревање стопира на 2 степена, па ћемо некако научити да живимо с тим, каже саговорник РТ Балкана.
"Да би се то десило морамо да престанемо да емитујемо гасове са ефектом стаклене баште, пре свега угљен диоксид, а то значи да нико више у Србији не би требало да користи угаљ, нафту или гас да би производио енергију или користио превозно средство које користи те енергенте. Потребно је да се комплетно друштво измени, да се окренемо обновљивим изворима – сунцу, рекама и ветру. Само је питање да ли хоћемо или нећемо. У случају да пређемо критичну тачку, улазимо у зону у којој је прилагођавање много компликованије организационо и финансијски, упозорава он.
Професор скреће пажњу и на то да ће наш географски положај трпети најекстремније промене.
"Климатске промене ће у просеку бити израженије, брже и озбиљније у региону југоисточне Европе и Медитерана од просечне глобалне слике. Међутим, сви ће добити своју порцију, па ћемо видети како ће се носити са њом", закључује климатолог.
Према првим изгледима дугорочних прогноза времена, од 13. до 20. јула после изразито високих температура од скоро 40 степени, поново се очекује нестабилан период и мањи пад температура. Такође, сличне прилике имаћемо у почетком августа, а да ли ће из њих настати разорне олује, остаје да видимо.
