РТ Балкан истражује: Да ли и Србији прете суше које су погодиле Европу

Европа се суши, а Стари континент је последњи пут задесила оволика суша пре 500 година, пише немачки "Шпигл".

Да ли то значи да не можемо говорити о климатским променама и утицају човека на Земљу, већ о цикличним аномалијама којима смо спорадично изложени?

Криза са воденим ресурсима и храном присутна је трећу годину заредом, а, "Шпигл" упозорава да се земља исушује због високих температура од 40 степени и хроничног мањка падавина.

Суша је присутна од југа Португала и Шпаније, до централне и северне Француске, Холандије, Немачке, Пољске, балтичких држава, па чак и до скандинавских земаља.

"Слична ситуација је и у суседним земљама јужне Европе. УН поручује да се европски континент загрева двоструко брже од света у целини. На пољима се усеви суше, а воде за пиће све је мање. Пољопривреда чини до 70 процената потрошње слатке воде широм света и у центру је кризе. Милиони људи траже спас од екстремних температура. Епископи се моле за кишу", пише овај немачки лист.

Андреа Торети из Кризног центра европске опсерваторије за сушу напомиње да смо прошлог лета имали најгору сушу у последњих 500 година.

"Само једном је било драматичније, 1540. године, када су, према сведочењу различитих сведока, реке Рајна, Елба и Сена могле да се пређу пешке. А сада скоро половину Европе мучи суша, један суви рекорд обара други. Несташица воде мора да постане наш приоритет. Ако не успемо да је победимо, немамо шансе ни у борби против климатских промена на другим фронтовима", сматра Торети.

Климатолог и проф. Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић за РТ Балкан каже да се не ради ни о каквим цикличним понављањима.

"Ово што се тренутно дешава у свету и Европи, па и код нас, је директна последица климатским промена услед емитовања већих количина гасова са ефектима стаклене баште у последњих 150 година, јер су основни извори за производњу енергије угаљ, нафта и гас који кад сагоревају, емитује се велика количина угљен-диоксида. Тако да смо у том периоду повећали његову концентрацију за 50 одсто у атмосфери, и он доприноси за 25 одсто ефекту стаклене баште", објашњава Ђурђевић и додаје да када не би било угљен-диоксида у атмосфери, просечна температура била би нижа за 10 степени.

Промене сто пута брже

Саговорник додаје да смо променили климу и загрејали планету за један степен.

"То не изгледа страшно, али време и клима су постали екстремнији, суше чешће, дуже трају и интензивније су. То је најављено још 1960/1970, година, чак тада само знали да ће медитеранска обала бити захваћена сушама. Ми данас живимо нешто што су прогнозирали од пре 30-40 година", примећује климатолог.

Каже да је ситуација са сушом од пре 500 година била локална аномалија.

"То су последице осцилација у природном систему, међутим, ово што се данас дешава је директна последица људских поступака. Те промене се одигравају брже. Промене климе данас су 100 пута брже у просеку него у далекој прошлости. Тада је трајало хиљадама година, а сада имамо промене које се дешавају у размаку од деценије, а свака следећа ће бити све екстремнија", поручује Ђурђевић.

Када је Србија у питању, каже да постоји наизменични тренд суша и поплава.

"Када посматрамо метеоролошке податке за Београд, који постоје од 1880. године, види се учесталија појава суша, што посебно забрињава, пре свега јер су веће површине захваћене сушом и брже улазимо у сушни период. Такође, видимо да је влага у земљишту све мања, посебно у јужним крајевима земље, што значи да су наши водни ресурси и резервоари подземних вода у ризику од нестајања. Ради се о врло озбиљној претњи, а епицентар сушења Европе је медитеранска област, а ми смо на њеном ободу. Тако да смо под великим ризиком будући да током лета губимо падавине, а надокнађујемо их током веома кратког периода, када се суочавамо са поплавама", објашњава он.

Топлија атмосфера и топлији климатски услови доводе до бржег испаравање воде из земљишта, упозорава Ђурђевић.

"Тако да иако имате исте количине падавине, оне брже испаре и оставе пољопривредне површине без воде, тј. долази до појаве пољопривредне суше", прича саговорник РТ Балкана.

Климатски екстреми се све чешће смењују и захватају веће површине, па не чуди што имамо пожаре, поплаве и олује од Америке до Азије.

"Цео свет се бори са климатском кризом, то је глобални феномен и слика која се понавља из године у годину и тако ће бити све док не напустимо фосилна горива и имлементирамо Париски споразум по коме би се пораст температуре ограничио на два степена", наглашава Ђурђевић и додаје да ћемо заувек наставити да живимо у тим нарушеним климатским условима.

Најнеповољнији сценарио био би да се до краја века загрејемо за додатна четири степена.

"У том свету би проблеми са приступом води и храни били велики, као и економски губици, а процеси производње скупи и проблематични, имали бисмо климатске избеглице, а проток великих река попут Велике и Западне Мораве, посебно у летњим месецима, био би знатно мањи", закључио је наш саговорник.

Равнотежа је поремећена

Небојша Вељковић, директор Агенције за заштиту животне средине каже за наш портал да за разлику од Европе, ми на пољопривреду не трошимо 70 одсто слатке воде.

"Ми трошимо воду на јавно водоснабдевање, док на пољопривреду одлази неких 40 одсто. Тако да нећемо брзо осетити недостатак воде за пиће, али у тренутку када пожелимо да развијамо аграр, то је сигурно. Такође смо последњи у овом делу Европе по пречишћавању отпадних вода, а морали бисмо и да сакупљамо одређене количине падавина како бисмо се припремили за екстремне суше", објашњава Вељковић.

Душан Васиљевић, међународни експерт за заштиту животне средине за РТ Балкан каже да не сумња да смо као цивилизација дали веома велики негативан допринос климатским променама и повећању глобалног загревања.

"Она се манифестује не само у врућим таласима, него и у екстремним хладноћама. Равнотежа је поремећена, то су процеси који се дешавају и због законитости природе на које немамо утицај, али то не значи да као врста и цивилизација треба да игноришемо промене и потребу да на њих утичемо. Има начина, ту је концепт бриге о сопственом окружењу, шта бацамо, где и како користимо, а ту су и питања енергетике, саобраћаја, рационалније потрошње воде", каже Васиљевић.