Републици Српској под притиском одузете 83 надлежности и пренете на ниво БиХ

Под притиском Канцеларије високог представника (ОХР) и Уставног суда БиХ, након потписивања Дејтонског мировног споразума донето је укупно 114 одлука којима је са нивоа Републике Српске на ниво БиХ пренето 83 надлежности.

Не узимајући у обзир одредбе Устава БиХ, ни Устава Републике Српске, надлежности су са Српске преношене на ниво БиХ: одлукама високог представника, одлукама Уставног суда БиХ, усвајањем закона у Парламентарној скупштини БиХ, те доношењем подзаконских аката Савета министара и других органа на нивоу БиХ, али и условљавањем међународних организација и органа ЕУ, наводи се у Анализи о одузимању надлежности Републике Српске, која је након данашњег обраћања председника Србије Александра Вучића достављена медијима.

У уводном делу Анализе напомиње се да Устав БиХ није настао као резултат политичко-институционалног усаглашавања и проглашења у органима власти БиХ, већ је садржан у Анексу 4 Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан грађански рат.

С обзиром на то да је Република Српска страна потписница једанаест Анекса Дејтонског споразума, укључујући и Анекс 4, промена Устава БиХ не сме да се догоди без сагласности овог ентитета.

Највише пренетих надлежности је извршено наметањем тзв. бонских овлашћења високог представника, чија функција је успостављена 1995. године Анексом 10 Дејтонског споразума.

Тзв. бонска овлашћења, усвојена на Савету за имплементацију мира у Бону 1997. године, послужила су ОРХ-у као основа за наметање закона и смењивање појединаца на јавним функцијама.

Републици Српској је највише надлежности одузето за време мандата високог представника Педија Ешдауна, од маја 2002. до јануара 2006, који је својим одлукама нивоу БиХ доделио надлежности из важних области финансија и монопола силе.

"Реформски процес 'изградње државе' који је Ешдаун спроводио подразумевале су: опорезивање (креирање посебног државног тела за индиректно опорезивање које би прикупило и дистрибуирало већину пореза), правосуђе, одбрану (како би се централизовали управљање ентитетским оружаним снагама) и полиција", наводи Анализа.

Високи представник Кристијан Шварц-Шилинг је 2007. године наметнуо измене и допуне Закона о систему индиректног опорезивања којим је утврђено да приоритет у финансирању имају међународне обавезе БиХ, затим институције БиХ, па Брчко Дистрикт – коме је одређен фиксни коефицијент расподеле – па се тек онда преостала средства распоређују ентитетима. Пре наметања овог Закона, а у складу са Уставом БиХ, ентитети су дозначавали средства за финансирање институција БиХ.

Почетком 1997. године, започет је пренос надлежности у области фискалне политике, осигурања, дуга и страних улагања. Канцеларија високог представника за БиХ је Савету министара предала тзв. Билтов пакет за брзи почетак, који је обухватао законе о спољнотрговинској политици, царинској политици, спорном дугу, царинској тарифи и политици директних страних улагања.

Одузимање надлежности из области безбедности, одлукама високог представника је усвојен Закон о Савету министара, којим је у тај савет укључен и министар безбедности. У децембру 2003. године високи представник предложио је Парламентарној скупштини БиХ усвајање Закона о обавештајно-безбедоносној агенцији БиХ, којим су ван снаге стављени ентитетски закони, пре свега Закон о обавештајно-безбедоносној служби Републике Српске, чиме је  онемогућена функционална заштита уставног поретка Српске.

Одлуком ОХР из 2000. године наметнут је Закон о државној граничној служби БиХ, којим је формирана Гранична служба и одређене њене надлежности у оквиру Министарства цивилних послова, а потом Министарства безбедности БиХ. Овим законом је дошло до преузимања граничних прелаза, укидања полицијских станица за контролу преласка државне границе МУП-а Републике Српске, а ексклузивно право на избор кадрова ангажованих на граничним прелазима добила је Државна гранична служба.

Високи представник је наметнуо и Закон о Суду БиХ, који је ступио на снагу 5. децембра 2000. године. Суд БиХ је почео да ради две године касније, када је ОХР именовао првих седам судија.

Одлуком високог представника Волфганга Петрича о доношењу Закона о Високом судском и тужилачком савету Републике Српске, укинути су Високи судски савет и Високи тужилачки савет Српске, а истим Законом потпуно је одузето право Народној скупштини РС да бира и разрешава судије и председнике судова, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца.

На значајније промене дејтонске структуре БиХ у великој мери је утицао и Уставни суд БиХ, на чији рад високи представник има пресудан утицај.

Уставни суд БиХ је, наводи се, прегласавањем усвојио "Одлуку о конститутивности Бошњака, Срба и Хрвата на простору целе БиХ", а не на територији ентитета, како је прописао дејтонски Устав.

Спорна "одлука о констутивности" послужила је касније за бројна наметања амандмана на Уставе ентитета и до бројних неуставних закона. Посебно је била штетна по Хрвате у Федерацији, будући да их је оставила у неповољном положају у односу на већинске Бошњаке у том ентитету. Тиме је фактички ФБиХ постала бошњачки ентитет, јер су хрватски посланици прегласавани у федералном парламенту, а министри у федералној влади.

Уставни суд БиХ је 2020. године донео одлуку о неуставности Закона о пољопривредном земљишту РС, према којем оно не припада никоме и постаје власништво БиХ, а не ентитета Српске.

Уставом БиХ је прописано да ће државни ниво преузети "надлежности и за друге послове" о којима се ентитети договоре. Ипак, напомиње се, споразуми које закључе два ентитета, сами по себи не представљају амандмане на Устав БиХ, нити се на тај начин Устав може мењати или допуњавати, што је потврдио и Уставни суд БиХ 2006. године.

Према Анализи, у Српској су присутна тумачења да уколико "надлежност БиХ за друге послове" више није предмет договора два ентитета, државни ниво губи право надлежности над тим питањима. На основу овог тумачења, споразуми између ентитета су по својој природи политички договори, а не уставне измене, из чега проистиче да сваки ентитет има право да се из њих повуче.

ФБиХ и Република Српска потписале су Споразум о преносу надлежности из области одбране 2005. године, када је усвојен посебан Закон о одбрани БиХ, који је ступио на снагу 1. јануара 2006. године, и Закон о служби Оружаних снага БиХ.

У јануару исте године укинута су ентитетска министарства одбране и војске, те су запослени Министарства одбране ФБиХ и Министарства одбране Српске наставиле свој рад у оквиру МО БиХ.