Србија и Балкан
Странци никако да оду: Да ли је Босна и Херцеговина слободна држава?
И последњи покушај Српске да се ослободи страних судија које кроје живот у БиХ, пропао је захваљујући бошњачким делегатима
Требало је да у Босни и Херцеговини остану пет година, али су и након готово три деценије међународне судије и даље део Уставног суда БиХ. Сваки, па и последњи покушај Републике Српске да се коначно ослободи страног протектората у овој земљи је пропао, а јуче су бошњачки делегати, напуштајући седницу у Дому народа, спречили да се о одласку страних судија из овог суда уопште и расправља.
Иронично је да је у заштиту међународних чланова Уставног суда БиХ стао и неименовани високи представник Кристофер Шмит – и то упркос томе што је овај суд 2006. године одлучио да именовање високог представника мора потврдити у Савету безбедности. Он је, наиме, поручио да би сменом странаца био прекршен Устав.
У Анексу 4 Дејтонског споразума (Устав БиХ), наиме, пише да се Уставни суд БиХ састоји од укупно 9 чланова, од чега четири члана бира представнички дом Федерације, а два члана скупштина Републике Српске. Преостала три члана бира председник Европског суда за људска права након консултација са председништвом.
"За именовање након више од 5 година након првобитног именовања судија, Парламентарна скупштина може предвидети законом другачији метод селекције тројице судија одабраних од стране председника Европског суда за људска права", пише у овом акту.
Српски делегат у Парламентарној скупштини БиХ Радован Ковачевић, прецизира за РТРС, дакле, да је је на Парламентарној скупштини да, након тих пет година, дефинише како да се уместо страних бирају домаће судије. Тај рок је истекао 2000. године.
"Сада смо у 2024. години, у позицији да када причамо и желимо да разговарамо о томе да се на дневни ред стави нешто што је требало да решимо по Уставу пре 24 године, неко напушта седнице парламент неко уништава кворум, о блокира рад Дома народа и Парламентарне скупштине и блокира БиХ, јер онемогућава БиХ да доноси одлуке", каже Ковачевић.
Није то први пут, јер најмање шест пута у постдејтонској БиХ Република Српска је предлагала закон о Уставном суду и инсистирала да се странци врате у своје земље. Нису отишли, али су из Уставног суда отишли Срби. Од јануара, српски народ у тој институцији више нема својих представника, тако да РС ову установу у последње време, кажу, доживљава као "страначку организацију".
"За стране судије, било је предвиђено само првих пет година и ништа више. Затим је требало да се они замене представницима народа – да сваки од конститутивних народа добије по једног представника уместо троје странаца. Ми остали, који смо били судије у том сазиву, на крају мандата смо отишли и биране су нове судије, а странци су остали све до данас. Сматрало се, наиме, да ће се у послератном периоду смирити тензије, да ће народ кренути нормалним путем. И кренули би да није странаца који све време муте воду", каже професор правног факултета у Бањалуци, Витомир Поповић, судија који је био члан првог сазива овог суда.
Поповић каже да је "срамота" то што су урадили бошњачки политичари у Дому народа када су напустили седницу.
"Они на тај начин руше БиХ, јер Уставном суду недостају судије које представљају српски конститутивни народ. Одлуке које Уставни суд доноси немају правног значаја, поготово имајући у виду одлуку РС да се те одлуке неће примењивати на територији РС. Највећи део одлука доношен је иначе прегласавањем Хрвата и Срба које су вршили Бошњаци и стране судије. И сада они, уместо да бирају домаће судије уместо страних, и даље живе у заблуди да ће БиХ бити централизована република, да ће РС нестати, да ће кроз изборне јединице одузети право хрватском народу да бира своје представнике", објашњава Поповић.
Седница је одласком бошњачких делегата прекинута због недостатка кворума, а то како истиче професор Уставног права Милан Благојевић, показује колико је јалово и ирационално инсистирање РС да се усвоји закон о Уставном суду.
"Такво инсистирање је јалово, јер тај закон бошњачка страна сигурно неће прихватити не само сада нити у догледно време, већ ни у наредних више година. А ако је судити по данашњој расправи хрватских делегата, која је претходила бошњачком напуштању седнице Дома народа, ни хрватски делегати не би тај закон прихватили у меритуму, без обзира што су гласали да се он формално уврсти као тачка дневног реда", објашњава Благојевић.
Поповић указује, да ако се у Босни и Херцеговини уопште говори о предприступним преговорима, онда у тој држави више нема места страним судијама.
"Док год су они ту не можемо да кажемо да смо остварили задовољавајући ниво правних процеса, који говори о заштити права у оквиру БиХ", указује наш саговорник.
Председавајућа Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић за све криви Шмита.
"Кристијан Шмит и део међународне заједнице у БиХ политички су глодари који нагризају БиХ. Они су сметња ЕУ путу у БиХ", истакла је Вулић за РТРС и додала да је реформа Уставног суда, укључујући и решавање питања међународних судија један од приоритета ЕУ.
Држава или протекторат?
Стране судије, страни високи представник и у иностранству припремљене одлуке које неко само треба да прихвати – може ли се о Босни и Херцеговини, којој странци кроје судбину и изазивају кризе – уопште и говорити као о слободној земљи?
"Ово је протекторат, али у другој обланди. Када имате протекторат у правом смислу, онда протектор одговара за погрешне одлуке и сносе се последице, а овде има протектората, а нема те одговорности. Тако да су они овде радили шта су хтели, иживљавали су се овде што покушава и тај несрећни Шмит. БиХ није ни слободна ни суверена, све док имате неког ко одлучује , а да тај неко није онај кога народ бира на изборима. То није ни у складу са Уставом ни међународним стандардима, тако да то није слободна држава и на клизавом је путу", каже Поповић.
Благојевић подсећа да је БиХ чланица Уједињених нација, те да УН изричито забрањује успостављање протектората над било којом чланицом УН.
"А у БиХ је успостављен протекторат који траје 26 година, имајући у виду да је 1997. године високи представник у БиХ почео незаконито да намеће своју вољу као закон у БиХ. Својеврсну кулминацију оваквог незаконитог односа према једној држави чланици УН доживели смо када је Кристијан Шмит наметнуо своју вољу као закон, односно као кривично дело у БиХ, јер је рекао да ће отићи на казну затвора од шест месеци до пет година свако службено или одговорно лице у институцијама БиХ које не примени одлуку високог представника", наводи Благојевић.
Он истиче да је протекторат у БиХ успостављен Бонским закључцима из децембра 1997. године, које је усвојила група држава које су, без икаквих овлашћења себе назвале "Веће за имплементацију мира у Босни и Херцеговини" и високом пресставнику дало овлашћење да своју вољу може да наметне као право.
Колонијални јарам наметнут Републици Српској и БиХ, како је Благојевић више пута подвлачио, може се збацити само уз помоћ Србије или Русије и Кине. Те државе би, ако желе могле да покрену процедуру да Генерална скупштина УН затражи саветодавно мишљење од Међународног суда правде о легалности оваквог управљања ОХР Босном и Херцеговином.
