Свет
Спољнополитичка визија новог Трамповог потпредседника: Уместо Украјине, у центру пажње биће Кина
Џеј Ди Венс, сенатор из Охаја и потенцијални потпредседник САД, у медијима је етикетиран као "противник даљег наоружавања Украјине". Међутим, његови ставови по питању Кине и Блиског истока далеко су ближи америчког спољнополитичком естаблишменту
Након вишемесечних спекулација, републикански председнички кандидат Доналд Трамп коначно је изабрао свог потпредседничког кандидата на новембарским изборима: сенатора из Охаја Џејмса Дејвида Венса, познатог као Џеј Ди Венс.
Избор Венса не представља претерано изненађење, с обзиром на то да се о њему претходних месеци говорило као о једном од фаворита за место потпредседника. Светски медији су убрзо почели да објављују текстове о њему, у којима се фокус најчешће стављао на само један податак - да се противи слању војне помоћи Украјини.
Венс се већ годинама противи таквој политици администрације председника Џозефа Бајдена, али и дела Републиканске партије, тврдећи да САД немају довољно капацитета да произведу количину оружја која је потребна Кијеву, као и да Украјина нема капацитета да победи у рату са Русијом.
"Ми једноставно немамо производне капацитете да подржавамо копнени рат у Источној Европи на неодређено време. Мислим да је дужност лидера да то објасне народу", рекао је Венс током Минхенског безбедносног форума у фебруару ове године.
Магазин "Политико" је, цитирајући неименованог европског дипломату, написао да је избор Венса за потпредседничког кандидата "катастрофа" за Украјину.
Са таквим тумачењем слаже се и политиколог Александар Павић: "Венс говори оно што говори и Трамп, да није вредно трошити толики новац на Украјину, и да су заинтересовани да се тамо постигне мир. Он је и раније говорио да Украјина мора да се помири са територијалним уступцима Русији."
Изолациониста или "јастреб"?
Управо због својих коментара о Украјини, Венс је последњих година стекао репутацију изолационисте. Међутим, како истиче портал "Риспонсибл стејткрафт", његов "изолационизам" се не протеже даље од Источне Европе пошто, када је реч о другим жариштима, он више личи на класичног "јастреба".
Трампов нови потпредседник важи за великог критичара Кине, и сматра да би САД, уместо што шаљу десетине милијарди долара Кијеву, требало да се фокусирају на ограничавање моћи Пекинга. Венс је критиковао Бајдена због тога што није урадио довољно да би помогао америчким савезницима у региону, као и зато што није послао довољно војника у Источну Азију.
Иако је раније критиковао америчке ратове на Блиском истоку, Венс здушно подржава наставак америчке подршке Израелу, али и заливским монархијама. Он је критиковао актуелну администрацију због покушаја да "управља сваким аспектом израелског рата у Гази", тврдећи да Израелце треба пустити да "заврше посао".
"Иако је оштро критиковао неоконзервативну политику на Блиском истоку, он заправо дели њихову визију: савез Израела и сунитских муслиманских држава, подржан од стране америчке војне моћи, који ће 'глумити полицајца' у региону", објавио је портал "Ризон" у априлу ове године.
Венс је, међутим, критиковао америчке покушаје "ширење демократије" на Блиском истоку, наводећи да је они доводе до нестабилности и сукоба, као и да такви конфликти диспропорцијално погађају локално хришћанско становништво. Указујући на пропаст древних ирачких хришћанских заједница након рата у Ираку, он је тврдио да "традиционална неоконзервативна спољна политика доводи до геноцида над хришћанима".
Прошле године, Венс је био један од неколицине републиканских сенатора који су позвали на коришћење америчке војске у борби против мексичких картела, у контексту све драстичније епидемије фентанила на улицама америчких градова.
"Желим да подстакнем председника САД, било да је он демократа или републиканац, да искористи америчку војну моћ против нарко-картела", изјавио је он у јулу 2023. године.
Трампова спољна политика и Балкан
Када је реч о америчкој спољној политици на Балкану у случају Трампове победе, она би могла да представља шансу за Србију, сматра Александар Павић.
"У првом Трамповом мандату је дефинитвно би смањен притисак на Србију. Гренел је говорио и да је циљ био да се повуче војска са КиМ. Ако би се то догодило, то би било добро за нас, као и смањење војног присуства у БиХ", истиче он за РТ Балкан.
О потенцијалном повлачењу америчких трупа са КиМ говорило се почетком 2020, када је то предложио тадашњи републикански сенатор Дејвид Пердју. Његов предлог су подржали син председника Трампа, Доналд Трамп Млађи, али и Ричард Гренел.
Амерички фокус на Кину би, међутим, могао да доведе до нових притисака на Србију, која је последњих година учврстила своје везе са Пекингом, што се видело током недавне посете кинеског председника Београду, када су две стране ојачале своје "челично пријатељство".
Александар Павић сматра да ће притисака због односа са Кином свакако бити, али да то није политика само Трампа и његових савезника, већ да је то тренд на читавом Западу.
"Ко год да победи у САД, биће притиска на Србију због односа са Кином. Треба имати у виду да и Виктор Орбан и Мађарска гаје добре односе са Кином, јер тамо Кинези граде фабрику електричних аутомобила. С обзиром на Орбанове добре односе са Трампом, не мислим да ће он толико 'газити' по Мађарској, која се сигурно неће окренути од Кине", истиче он.
Павић додаје да Венс и Трамп заступају исти став да Европљани треба да преузму већи терет одбране: "То би значило да уместо Американаца добијемо Немце или Французе, али то није исто. Албанци на КиМ верују само Американцима, тако да бисмо ми ту били на неком добитку."
Ново виђење америчке спољне политике
Другим речима, Венс не одудара превише од "новог мејнстрима" у Републиканској партији. Он није класични неоконзервативац, налик на оне који су доминирали у администрацији председника Џорџа Буша Млађег, али се не може назвати ни изолационистом.
Спољнополитичка визија Трамповог кандидата за потпредседника је сличнија виђењу људи попут Елбриџа Колбија, некадашњег званичника Трампове администрације и његовог потенцијалног саветника за националну безбедност.
Основни постулати њихове спољне политике су: Европа мора сама да брине (и плаћа) за своју одбрану; фокус спољне политике би требало да буде Кина, чије се јачање мора спречити, док би на Блиском истоку требало радити на стварању арапско-израелског савеза усмереног против Ирана.
Губитник такве стратегије несумњиво је Украјина, која би постала "колатерална штета" америчког окретања према Индо-Пацифику. Фокус би био стављен на јачање веза са Јапаном, Јужном Корејом, Аустралијом и Тајваном, као и са другим потенцијалним партнерима (и савезницима): Индонезијом, Филипинима, Вијетнамом, Индијом и другим земљама у региону.
Сличне ставове у недавном тексту за "Форин аферс" изнео је и некадашњи Трампов саветник за националну безбедност Роберт О'Брајен, који је такође говорио о стављању фокуса на Азију и смањење присуства у Европи.
Дакле, први обриси спољне политике у Трамповом потенцијалном другом мандату полаку почињу да се појављују.
