Свет
"Еуроклир" потврдио да даје замрзнута руска средства Украјини
Прва уплата од 1,55 милијарди евра Европском фонду за Украјину биће извршена у јулу 2024. године, саопштено је из ове компаније
Депозитар и светска кућа за клиринг "Еуроклир" са седиштем у Бриселу потврдила је да ће конфисковати камате на замрзнута руска средства која држи и да ће новац пребацити Украјини.
"У јулу 2024. године, Еуроклир ће извршити прву уплату од 1,55 милијарди евра Европском фонду за Украјину након недавне имплементације уредбе ЕУ о ванредном доприносу", наводи се у саопштењу "Еуроклира".
Одлука је уследила након вишемесечних разматрања међу земљама ЕУ и Г7 о томе како да искористе милијарде долара који припадају руској централној банци, а која су замрзнута као део санкција у вези са Украјином.
Саопштење је део извештаја о финансијским резултатима за прву половину 2024. године, који је открио да је замрзнута руска имовина генерисала 3,4 милијарде евра од 4 милијарде евра камате које је клириншка кућа прикупила током периода од шест месеци.
Након опорезивања, неочекивани приход износи 1,7 милијарди евра од чега ће 1,55 милијарди евра бити послато Украјини.
Остатак ће бити "остављен по страни као тампон против садашњих и будућих ризика". Укупно 836 милиона евра биће плаћено Белгији на име корпоративних пореза, додаје се у саопштењу.
"Еуроклир" је навео да наставља да "марљиво спроводи међународне санкције на руску имовину".
ЕУ је замрзла око 210 милијарди евра државне имовине која припада руској централној банци у склопу санкција уведених Москви због сукоба у Украјини. Највећи део средстава се држи у приватном депозитару. Клириншка кућа је раније известила да је имовина прошле године генерисала око 4,4 милијарде евра камата.
У јуну је Савет ЕУ за спољне послове саопштио да ће обезбедити неочекивани приход од замрзнутих руских фондова који ће бити доступни Украјини.
Прва транша биће искоришћена за куповину муниције и противваздушних система, наводи се у саопштењу, додајући да ће до краја године бити пребачено још милијарду евра.
Неке чланице Г7, попут САД и Велике Британије, залагале су се за потпуну заплену руске имовине. Забринутост око законитости таквог потеза довела је до одлуке да се уместо тога искористе камате прикупљене средствима.
Русија је више пута указивала да би све радње предузете против њене имовине представљале "крађу", инсистирајући да би заплена средстава или слични потези прекршили међународно право и довели до одмазде.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков упозорио је ове недеље да би "нелегални покушаји пљачке Руске Федерације" нанели огромну штету међународном финансијском систему.
