Свет
Стручњаци са Запада упозоравају: Нова трка у наоружању биће знатно комплекснија
Потези САД и Русије могли натерати и друге државе да распореде своје ракете средњег домета
Русија би на постављање америчких ракета у Немачкој, могла одговорити распоређивањем додатног стратешког наоружања упереног према САД, а потези двеју држава могу довести до даље ескалације оцењује Ројтерс.
Подсећања ради, Пентагон је 10. јула најавио да ће у Немачкој почети са постепеним распоређивањем крстарећих ракета "томахавк", противаракетних система СМ-6 и хиперсоничног оружја у развоју. Иако се у основи ради о конвенционалном наоружању, познато је да "томахавк" може бити наоружан нуклеарном бојевом главом што додатно допринос повећању тензија.
Са друге стране, руски председник Владимир Путин је још крајем јуна најавио да ће Русија наставити производњу ракета кратког и средњег домета, као одговор на непријатељске акције САД.
"Сада знамо да САД не само да производе ове ракетне системе, већ су их донеле у Европу, Данску, да их користе у вежбама. Не тако давно је објављено да су на Филипинима" распоредили те системе, изјавио је руски лидер још пре званичне потврде Пентагона о распоређивању ракета у Немачкој.
Све ово довешће до нове трке у наоружању, а према писању Ројтерса овај пут ће, поред Русије и САД, у њој учествовати и Кина.
"Реалност је да и Русија и САД предузимају кораке за које верују да ће повећати њихову безбедност, без обзира да ли то иде на штету друге стране", рекао је Џон Волфштал бивши званичник за контролу наоружања САД и члан Федерације америчких научника.
"Као резултат тога, сваки потез који направе САД или Русија врши притисак на противника да одговори на неки начин - политички или војно. То је дефиниција трке у наоружању", оцењује он и додаје да размештање америчких ракета у Немачкој представља "сигнал уверавања за европске савезнике, а не корак који даје значајну војну предност".
"Моја једина брига у вези са распоређивањем ових система је да они можда неће повећати нашу војну способност, али ће сигурно повећати ризик од тога да би криза могла да се убрза и измакне контроли", поручује Волфштал.
Сличан став у интервјуу за британску агенцију изнео је и Урлих Куен, стручњак за контролу наоружања за Института за истраживање мира и безбедносне политике из Хамбурга.
"Из руске перспективе, ако распоредите ту врсту оружја у Европи, оно може да створи стратешке (претеће) ефекте - за руске командне центре, политичке центре у Русији, за аеродроме и писте на којима су смештени руски стратешки бомбардери", рекао је он.
Због тога Русија може одговорити, наводи Куен, распоређивањем додатног стратешког наоружања упереног према територији САД.
Одговор Кине
Свако размештање руских и америчких ракета средњег домета може подстаћи додатно јачање Кине, односно њеног арсенала ове врсте оружја, поготово јер ова држава није била обавезана Уговором о нуклеарним снагама средњег домета које су САД и СССР склопили 1987. године.
Будући да је била слободна да развија свој ракетни арсенал, према извештају Министарства одбране САД из 2023. године процењује се да Кина има око 2.300 ракета са дометом од 300 до 3.000 км и око 500 домета између 3.000 и 5.000 км.
Како се наводи, управо је забринутост од кинеског ракетног потенцијала била један од главних разлога због којих су се САД 2019. повукле из поменутог споразума са Русијом, а Вашингтон је већ направио почетни корак у циљу распоређивања ракета средњег домета у савезничким државама на азијском континенту.
Тако су у априлу, током двонедељних вежби на Филипинима, САД први пут распоредиле ракете земља-земља у страној држави.
"Ово неће бити трка у наоружању са два учесника - Русијом и САД (са савезницима) - биће много комплекснија од тога", рекао је Куен и нагласио да постоји могућност укључивања Кине и других америчких савезника у Азији - Јужне Кореје и Јапана.
