Свет
Зашто Американци јуришају на Арктик: Ново поприште сукоба великих сила
Север планете последњих година постао је поприште сукоба великих сила, а најновија америчка арктичка стратегија подигла је доста прашине како на Западу, тако и у Русији
Пространства Арктика вековима уназад налазила су се на крајњој периферији познатог света, а осим рибара и понеког истраживача-авануристе, мало ко је био спреман да запути у те хладне и неприступачне пределе.
Међутим, ситуација се значајно променила током последњих неколико деценија, а Арктик је постао све занимљивији како за пословне људе, који у том региону више шансу за зараду, тако и за војне стратеге, који увиђају значај севера планете за безбедност сопствених држава.
У том контексту бу требало посматрати и најновију арктичку стратегију Пентагона, коју је америчко Министарство одбране објавило пре неколико дана, и која је привукла доста пажње како на Западу, тако и у Русији.
У документу Пентагона, Русија се недвосмислено и отворено именује као највећа претња у региону Арктика. Она се оптужује за покушаје "дестабилизације региона" на штету САД и њених савезника, док се постојање значајних руских капацитета у дом делу света дефинише као "претња за амерички националну безбедност".
Кина је у арктичкој стратегији именована као сила која, иако географски не припада региону Арктика, има значајне интересе и све видљивије присуство у том делу света. У документу се наводи да, "иако је већи део Арктика под јурисдикцијом суверених земаља, Кина жели да промовише регион као заједничко добро", те да он у кинеској перцепцији света представља део "поларног пута свиле".
Амерички званичници посебно наглашавају сарадњу Русије и Кине, како на Арктику тако и у другим деловима света, која је последњих година у значајном успону.
У документу се позива на повећање америчког присуства на простору Арктика, обнови војне инфраструктуре и јачању сарадње са НАТО савезницима.
Објава америчке арктичке стратегије наишла је на негативне реакције у Русији, која је оптужила Вашингтон за "ескалацију војнополитичких тензија" у том делу света. Коментаришући документ, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је рекла да сарадња Русије и Кине, за разлику од сарадње западних земаља, није усмерена против трећих држава.
Документ америчког Министарства одбране вратио је Арктик, регион који иначе не добија много пажње у геополитичких дискусијама, у први план - у тренутку када, усред климатских промена и пораста глобалних температура, тај регион постаје све интересантнији за велике силе.
Ново поприште сукоба великих сила
Кроз историју, Арктик није имао претерано значајну улогу, пре свега због своје неприступачности и оштре климе, која није омогућавала значајније људско присуство.
Међутим, технолошки развој и пораст температура у свету довео је до великих промена, које су сам север наше планете учинили далеко занимљивијим за водеће актере у светској политици.
Арктички поларни круг, познат и као Арктик, је назив за област која се налази изнад 66. степена северне географске ширине. Укупно осам држава има територију која се налази унутар Арктичког поларног круга, од којих су седам (САД, Канада, Норвешка, Шведска, Данска, Финска и Исланд) чланице НАТО-а. Једина која то није - уједно и највећа арктичка држава - је Русија.
Универзитетски професор др Срђан Перишић за РТ Балкан каже да је борба за Арктик почела још почетком овог века, те да су Руси симболично своје право на тај регион положили када је 2007. године експедиција предвођена стручњаком за Арктик Артуром Чилингаровом поставила руску заставу од нерђајућег челика испод Северног леденог океана.
"Тиме је дато до знања да Русија полаже право на највећи део тог региона, јер се копнени део Сибира протеже скроз до центра Арктика, што је у складу и са међународним правом", истиче он.
Русија је 2020. године објавила сопствену стратегију за регион Арктика, у којој се као главни циљеви, између осталих, наводе очување суверенитета РФ на том подручју, развој Арктика као значајног стратешког ресурса за одрживи економски раст и развој северног морског пута.
У спољнополитичком концепту Русије из 2023, Арктик је добио значајно место, а посебно се наглашава потреба за заштитом поморских граница РФ у региону, као и противљење милитаризацији тог региона од стране "непријатељских држава".
Перишић указује да САД желе да оспоре руски примат у дом делу света, а да за то постоје два главна разлога: северни морски пут и арктички ресурси.
"Промена климе отвара северни морски пут, који спаја Пацифик и Атлантик дуж северне обале Русије, који би био најкраћа рута између Европе и Далеког Истока, односно Кине. Русија контролише тај пут, а она има у плану да изгради више лука дуж тог пута, што је већ почела да ради", наглашава он.
Перишић подсећа да су кроз историју западне земље, пре свих САД и Велика Британија, биле те које су контролисале поморске путеве. Уколико северни морски пут буде заживео, он ће бити први који неће бити под контролом Запада, већ Русије.
Арктик је од великог значаја и због природних ресурса који се на њему налазе, а које донедавно није било могуће експлоатисати. Међутим, развој технологије и пораст температуре променио је рачуницу многих земаља, међу којима је и Русија, која 80 одсто природног гаса и 17 одсто нафте добија из налазишта која се налазе унутар Арктичког круга.
"Арктик је, према и даље недовршеним истраживањима, регион који је најбогатији природним гасом на свету. Те залихе још увек нико не користи, осим Русије у одређеној мери - што изазива нервозу у Вашингтону", истиче Перишић.
Наш саговорник указује да је Русија има једну кључну предност у односу на остале актере у региону, а то је чињеница да једина располаже са ледоломцима на нуклеарни погон.
"У надметању за Арктик, не само међународно право, већ и реалне чињенице дају предност Русији, да она и у будућности остане лидер у том делу света", закључује Перишић.
