Случај "Краудстрајк": Упозорење на опасности безготовинске трговине?
Велики мејнстрим медији су до сада играли кључну улогу у глобалном рату против готовине, који никад није званично објављен, али у коме је пропаганда, као и у свим другим ратовима, витално оружје, пише новинар посвећен глобалним финансијама, економским и геополитичким темама Ник Корбишли за сајт "Нејкед капиталисм".
Прошлонедељни глобални компјутерски крах уздрмао је поверење појединих британских медија у идеју безготовинског друштва. У петак је ажурирање садржаја компаније за сајбер безбедност "Краудстрајк" изазвало пад милиона "Мајкрософтових" система широм света, што је довело до онемогућавања рада банака, компанија за платне картице, авио-компанија, болница и угоститељских предузећа. Сви они били су суочени са избором: или да прихвате плаћања у готовини, или да чекају да се системи опораве.
Ово је, на пример, изазвало посебан хаос у Аустралији чија је влада подстицала предузећа на безготовинско пословање, каже Корбишли. Неки аустралијски маркети једноставно су закључали врата.
Предавач сајбер безбедности на Универзитету Мериленд Ричард Форно изјавио је за магазин "Вајрд" да је прекид рада показао рањивост система безготовинске економије:
"Софтверски ланци набавке су и раније били озбиљна брига за сајбер безбедност и потенцијална тачка неуспеха", тврди Форно. "С обзиром на данашње догађаје, уз мало среће, можда би свет коначно могао да схвати да је наше модерно друштво засновано на информацијама и да то почива на веома рањивој основи, која не узима у обзир безбедност."
У марту су грађани Британије могли да осете рањивост безготовинске економије, након што су истог дана пали платни системи два највећа ланца супермаркета у земљи, "Теско" и "Сајнсбјурис". Тада, као и у прошли петак, готовина је представљала витални резервни механизам за грађане и предузећа, примећује Корбишли. Готовинско плаћање даје отпорност целокупном систему плаћања у земљи. Другим речима, готовина се користи и у случају да нестане струје, током сајбер напада или прекида у софтверу.
Ово је лекција, коју централна банка у Шведској, очигледно поново учи, додаје овај новинар. Након што је одиграла огромну улогу у уклањању готовине из шведске привреде, "Риксбанк" сада покушава да смањи штету коју је сама проузроковала. То није једина скандинавска централна банка која је означила ризик од рањивности дигиталних система плаћања.
У 2022. години, Банка Финске је препоручила да коришћење готовинских плаћања буде гарантовано законом. Као и све нордијске земље, Финска је углавном економија без готовине. И, као и Шведска, сада је почела је да увиђа ризик од безготовинске трговине.
Улога западних медија у рату против готовине
Ту лекцију сада уче и неки од утицајних медија у Британији. Четири највеће новине у земљи, "Гардијан", "Дејли телеграф", "Тајмс" и Дејли мејл", објавиле су чланке о томе како је глобални технолошли колапс показао рањивост друштава у којима се не користи готовина.
Године 2007, када су безготовинска плаћања тек почињала да се користе, за шпанског економисту Гиљермо де ла Дехеса, запосленог у "Голдман саксу", готовина је била извор свих зла, о чему је написао чланак за "Паис", у коме је тврдио: "Без готовине, живели бисмо у много сигурнијем, мање насилном свету, са повећаном друштвеном кохезијом, будући да је готовина главни подстицај за све илегалне активности."
Године 2013, "Мастеркард" је финансирао истраживање о присуству штетних материја и клица на новчаницама. Као што је немачки финансијски новинар Норберт Харинг документовао у чланку "Како је `Мастеркард` измислио здравствени ризик од готовине", глобални медији су урадили остатак посла.
Си-Ен-Ен је 28. марта ове године известио: "Ако сте мислили да се прљави новац налази само на рачунима у оф-шор банкама, проверите свој новчаник. Истраживање Универзитета Оксфорд открило је у просеку 26.000 бактерија на новчаницама."
Швајцарски "Блик" је 26. марта писао: "Многи Швајцарци, чак 64 одсто, сматрају готовину нехигијенском." Британски "Метро" је тврдио: "Више од половине Британаца страхује од клица са новчаница, и то са добрим разлогом."
Пандемија је одиграла велику улогу у прихватању безготовинског плаћања. Ипак, у исто време, количина готовине у оптицају је расла у многим областима. Када је почела пандемија, централне банке широм света забележиле су нагли пораст количине готовине подигнуте са банкомата и, истовремено, забележиле нагли пад употребе готовине у трансакцијама. Људи су и даље желели готовину, али као начин на који ће чувати свој новац ван банкарског система у време кризе.
У неким земљама, укључујући Британију и Шпанију, употреба готовине је умерено повећана у последњих неколико година, примећује Корбишли. Међутим, медији широм света су наставили да објављују чланке, колумне и текстове који су демонизовали готовину и предвиђали њену скору смрт.
Темпирана бомба која чека да ескплодира
Тек сада се појављују сумње, јер прекиди дигиталних система плаћања постају све чешћи. Сама чињеница да су неке од највећих британских новина, као и друге медијске организације широм света, почеле да извештавају о томе, представља важну промену. "Гардијан", на пример, примећује да је прошлонедељни прекид у дигиталном плаћању показао "опасности од безготовинског друштва."
Прошле године, готовинска плаћања у Британији повећана су први пут после једне деценије, наводи се у "Гардијановом" чланку. Опао је и број људи који никад не користе готовину, или је користе мање од једном месечно.
У Кини и САД, поједина предузећа су кажњена због неприхватања готовине. У Британији предузећа могу да бирају које облике плаћања ће прихватити, а које не.
У мају је, у уводнику, "Гардијан" упозорио да ће управо најугроженији у друштву да плате цену безготовинске економије. Избацивање готовине најтеже погађа оне који су највише угрожени, додао је овај лист. Према истраживању Управе за финансијско понашање из 2020. године, већином су то они без образовних квалификација и они са лошим здравственим стањем.
Предузећа треба добро да размисле пре него што одбију готовинско плаћање, наглашава Корбишли. Владе морају да осигурају да они који желе да користе готовину наставе да је користе.
Прерано је рећи да ли је глобални прекид у петак био резултат невине, али сулудо скупе грешке, или нечег много горег. Али, неке од нити ове приче су благо речено, сумњиве. Тако је "Краудстрајк" лансирао тврдње да је руски хакерски напад узрок колапса у петак, изнедривши нову теорију завере.
Постоје индиције да је неисправан драјвер, који је био узрок глобалног прекида рада дигиталних плаћања већ постојао на "Виндоус" системима, упозорава Корбишли.
Према речима узбуњивача из "Гугла" Зака Вориса, ово је "права темпирана бомба", која само чека да ескплодира.